Српски књижевни гласник

к

овим светским ратом прилике измениле, треба, међутим, поменути посебице ово. 2

У ово прелазно доба, у коме се више но обично сукобљава старо са новим, у коме вру све жеље, и мисли које се из таквих жеља рађају, у коме и најувиђавнији само нејасно виде будуће облике у њиховим најглавнијим цртама, „Српски Књижевни Гласник“ биће још либералнији но досада, — не у смислу да чини уступке, но зато што само слободно и широко пре-· тресање може дати правилно решење многих и великих данашњих проблема. И ако његови уредници имају одређене мисли о вредностима ствари, и баш зато што воде рачуна о законима правилног развоја, „Српски Књижевни Гласник“ ће дати маха сваком : искреном, што значи поштеном и истинитом, мишљењу 6 2 и подузећу. :

Отуда, у Књижевносиш и У мешносши, млађи нараштај може рачунати на „Српски Књижевни Гласник“ као на свој часопис, исто као и они који су га покренули. Нове школе у књижевности и уметности постају као опозиција старијим школама, али поглавито услед промене у души новога нараштаја. Нека би | нови правац, и по садржини и по облику својих дела, био и нижи од старога, и нижи не само у почетку, у периоди тражења, но и доцније, кад достигне свој – врхунац, опет би био апсолутно погрешан сваки по- | кушај који би га скретао на другу страну: природа“: се не да изменити, а у књижевности и уметности тпреба промене и разноврсности. Сваки искрени израз богат књижевно и уметничко благо, док с друге стране подражавање раније постигнутом савршенсгву води застоју, празнини, и смрти. „На млађима свет остаје“ Д_ садашња је као и · пређашња девиза „Српског Књи жевног Гласника 6 :