Српски књижевни гласник

пуста осем њега, и потпуно глуха осем хуке Релиса и гр; воденичног јаза. Тада се окренем и пођем својој кући; ик узиђем уз брег и пређем га и изгубим из вида село, вид сам како пут постаје све бељи и све тврђи и како постепено | бива шири, док се и колотечине не појавише; и он је ишао далеко да одведе младе људе Релисфорда широким путевим „земљиним — и новоме Западу, и тајанственоме Истоку, и у немиреноме Југу. O: И те ноћи, када ми је кућа била мирна а сан био одбега

далеко да смирује села и стишава вароши, моја машта кр нула се“ оним путем без мете и одједном дошла у Релисфорлд И 'онда ми се учинило, када је толико много људи у ток толико много година прелазило пут између Релисфорда и недођина, водећи разговоре један с другим или мрмљајући за се, помислим да је и сам пут морао проговорити. И УЧИ

ми се те ноћи да је пут разговарао с реком код релисфордски

моста, говорећи гласом безбројних путника који су њим пролазили. И пут је рекао реци: „ја овде стајем и отпочивам

Шта је с тобом 7“ X

e A peka, koja је Takobe OuMmMma nporoBopuma, peue My: „

i не стајем нигде, јер радим Дело Света. Ја 'носим мору шап : „дубоких земаља, а безднама гласове брегова.“ Sa „ја радим Дело Света,“ рече пут; „и носим од града. o града ромор свакога од њих. Ништа није тако велико 'K

|: Човек и градња градова. Шта ти чиниш за Човекаг“ ~

TT ı И река му рече: „Лепота и песма више су од Човер

и . = Ад Ја носим низ своју воду глас о првој песми дрозда онда к

ње се зима бесно повуче на север, и прва стидљива саса саз од мене да је у безбедности и да је пролеће доиста дошло.

ну

2 а прва појава зумбула далеко пријатнија од његова лица! H пролеће падне пред данима лета, ја односим са тужном радс ki "ноћу, латицу по латицу алпијске руже. Ни најсјајнија по! румених краљева није ни изблиза равна томе по лепо