Српски књижевни гласник

Америчке "Државе. Па ипак, ни страховање, ни наде д Европи не треба преувеличавати. И ако је Хардинг · иза ниједној америчкој партији вије до пустоловина. у, спољ

који није jotu ратификован од стране Америке, не мора зе Ba he O! одрећи Вилсонов потпис на њему у кој

дањем, династија грчка пред катастрофом, Венизелос је сао и једну и другу. Венизелос је учинио и нешто више грчку државу и краља Константина је за време тих рата начинио факторима на Балкану. За време овога рата Вени лос је подигао Грчку на висину једнога међународнога u} оца. Данас је Венизелос, као некад Аристид и Белизарк нрогилн из Пуне: На дан Иедора тракт народ. је Mar) с

стављају a cynporHa схватања о владању HO политици. низелос је био заточник демократских начела унутра, и борник Савеза са Споразумнихм Силама споља. Тако је стекас више него и један други државник, поверење на Западу ; г вештији него многи други балкански дипломати, успео је Грчка добије оно о чему је само некад сањала. Оно што С други снагом добијали, Венизелос је извојевао својом ум ; ношћу; велики шовинист у основи, пролазио је за врло у реног државника; непријатељ коначнога сређивања у. Турс! увео је Грчку у Лигу Народа. Константин, и ако му је от дошао на грчки престо по вољи народа и Сила Заштитни 1863, уобразио је да влада само по милости Божјој, ка његов шурак у Немачкој, и да је пруски милитаривад најбе политичко вјерују у Европи. И био је доследно'веран томе. је незаконитим путем 1916 године отерао Венизелоса. (( ) закључио са Србијом један савез, кога се, под једним. сум Б вредности изговором, недостојно одрекао у 1915 години је давао поштену реч Силама Спразума да ће бити неутр а испод руке пожЖагао цара немачкога: у Средоземном. својим извештајима и сумаренским базама, у Македонији војском која се предавала Бугарима. 5