Српски књижевни гласник

639

Политички Преглед.

немогуће једним потезом прећи у сталоженост. Консти-

2 под утицајем разочарења и незадовољства. Подељена у И "број недовољно снажних група и фракција с најразснијим програмима, она показује у свој потпуности де'зориентацију која наше друштво гони на странпутице. Каквих "ту програма нема! Централистичких, децентралистичких, феералистичких, | конфедералистичких, · монархијских, републиских, класних, клерикалних, неутралистичких, — од којих, отношћу својих тенденција и непомирљивошћу својих зајика, један искључује другог до те мере да је тешко ти, посматрајући апстрактно, да постоји ма каква основа аједнички рад. Очевидно је, међутим, да до Устава без узајамних попуштања између група не би могло доћи. Наш партијски живот већ нас је навикао на компромисе, и ма како – разлике изгледале неизгладљиве, у свакодневној политици споразуми“су код нас постали навек могућни. Имали смо их до "сад и између струја које су долазиле са супротних полова. – Довољно је погледати на састав кабинета Г. Д-ра Веснића, о који је, ма да хетероген, дошао на Владу да спроведе изборе _ и који је, поред тога, успео да за Конституанту изради један заједнички нацрт Устава, иако су у њему заступљени људи код којих видимо разноврсне појмове о уређењу државе.

| · Увођењем у Конституанту нових група, које сад први T Ру“ улазе СУ наш парламенат, југословенске комунистичке

И доштрили супротности. Комунисти и Радићевци слажу о 'у томе што. су за републику, и то сталешку. Али други не дају власт истоме сталежу. једни хоће дикру радника, други владу сељака. На своме збору у Зау, 8 децембра, Радић изјављује да „Република за нас и победу сељачког права“, и да сељаци, способнији да де 'државу, треба да упраљају и над радницима. У. Репуици коју би остварили, било једни било други, настала би ва, до сад на западу непозната борба класа, не против бур-