Српски књижевни гласник

642 Српски Књижевни Гласник.

ницом, и треба је ценити такву каква је. Добро организов;: и вешто вођеном пропагандом, Радић је успео да од некол: посланика у Хрватском Сабору створи најкомпактнију гр: Хрвата у Конституанти Срба, Хрвата и Словенаца, да, бла дарећи броју, оспори јој право да доноси одлуке у име це народа. Он се ставио на равну ногу са њом, као суверен пре суверену. Шта он позитивно хоће, то се из „закључака ства странке“ и његових коментара не може јасно сазнати. Али да неће једну државу, или тачније речено да неће у јед H у заједничку државу са Србима и са Србијом, то очито пока: до зује свако слово у његовим изјавама. „Кад се будемо лиш ли · насиља, кундачења, батињања, сваки ће од вас рећи: нећу MM посла ни са Србима ни са Србијом,“ — у тој фрази лежи тежиш целе његове мисли. Све остале декламације о народној цели: Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара, о здравој свести ·слове ског народа, о човечности хрватске душе према рођеном бра: У. Србину, речи су завођача који обмањује залуђену и раздр: жену гомилу. „Неутрална хрватска република у границ Јужних Словена“ само је једна срећно нађена формула, к укидајући војну обавезу за грађане те републике, преноси остале Јужне Словене бригу да их заштићују. У томе би упра и била сва веза између хрватске државе и државе Срба, Х] вата и Словенаца (којој он великодушно придаје и Бугаре ова би имала да на себе узме тешку дужност војне одбраг “а Радић себи задржава гкримамљиво право да са својом с љачком странком предузме сву власт у банској Хрватској, · сазове хрватски сабор, изабере себи поглавара и да живи у некој врсти међународног савеза, у коме би та република с јала под протекторатом монархистичке државе Срба, Хрва ki и Словенаца! ]

Једно се питање одмах поставља: може ли једна по тичка странка, макар имала и већину, говорити сама. у једног дела нашег народа, искључујући и све остале полити странке и све оне овлашћене представнике који су у име ц нашег народа прокламовали јединствог7 Сва Радићева а ментација, која почива на снази цифара: педесет послани двеста четрдесет хиљада бирача, софистичка је. Ти бире ни из близа не представљају све Хрвате, па чак Ни 1 hi међу гласачима, кад се узме у обзир колико их није упи у бирачке спискове, и колико (међу онима који су упне с

им ». .