Српски књижевни гласник

648 Српски Књижевни Т Гласник.

слогу, Г. Добронић нам је дао у првим свескама овог издања своје красне „Дилберке“, слободне и сасвим нове у стилу. „Маштања“, за клавир од Доре Пејачевић, и један детињасти 2 покушај „Четири Југословенске Пучке Попијевке“, за хор одгргоч ји шевића. Очекујемо издања дела наших признатих аутора, уверени да ће „Дилберке“ И „Маштања“ наћи своју. публику. |

Еа оп Уауе (Беч) је старије предузеће, које већ има своју физиономију и каталог доста обилат. И ако, очевидно. из трговачких разлога, срећемо по коју композицију „за публику“, ми у томе издању добијамо и дела уметничке“ елите нашег племена: Берсе, Коњовића, Широле, Барановића, Дугана, · Лотке, Хацеа и интересантне првенце Станчића и Пламенца. – Издање 'читко, одабрано, за сваку препоруку, Оно је себи, ca. правом, већ прокрчило пут. M. M.

часопису „РТатђеаи“, у свесци за новембар ове године, напи- cao је и посебно одштампао Г. Е. Клосон, професор на Конзерваториуму у Брислу, чланак под насловом „Српске народне“ песме“ (Егле5е СТ0550п, Сћапзопз рорјјатез зегђе5, Bruxelles. 1920, 89, стр. 18). У чланку се опширно, врло симпатично и похвално, говори о радовима нашег музичара Г. Влад. Р. Ђорђевића, а нарочито о његовом раду на скупљању и XapMOнирању наших народних мелодија. Тим поводом говори Ги Клосон врло стручно и о српској народној музици, њеним | особинама и њезиној садржини. Он налази да се у музици српских народних песама дају разликовати три јасна елемента: славизам, са својим час меланхоличним час наивнко лаким акцентима, елеменат каприциозне циганске музике и, ређе, источњачки. израз са богаством украса. U.:T. 4.0}

“А \ , McnpaBka. — У прошлом броју, у белешци о Изложби – Г. Милана Миловановића, реченицу: „Он мења у исто вроме боју, идући од више мање академске ка импресионистичко треба читати: „Он мења у исто време боју, идући од тамније ка све светлијој, и технику, идући од више мање академск ка импресионистичкој.“