Српски књижевни гласник

Теорија Релативитета. · ; 37 i: , енергија тела остаје непромењена. Међутим, прираштај масе, т. |. количник прираштаја енергије и квадрата брзине светлоосети, обично је, због велике брзине светлости, врло мали и “ занемарљив према првобитној маси коју је тело имало пре – промене енергије, тако да се та промена 'у маси не може ни | – констатовати докле год прираштај енергије не буде довољно | велики да би поменути количник имао осетну вредност. Отуда | и долази то да, у обичној Механици и Физици, постоји засебан, самосталан закон одржања масе. Овај је, дакле, тачан | само као прва апроксимација и не вреди више за велике про|| мене енергије. ; || Немогућно је на овоме месту изнети многобројне мате“ матичке и филозофске консеквенце које логички излазе из основних формула теорије релативитета, као и масу из основа | нових појмова које та теорија уноси у Механику и Физику, а који се, према ранијим неприкосновених појмовима, имају сматрати као права јерес (инерција енергије, материализа– ција енергије, тежина енергије, инерција гравитације и прира"штај масе повећањем те инерције, утицај гравитације на – електромагнетне и светлосне појаве, итд.). Али, ако се од “једне теорије тражи, не да представља апсолутну истину, већ, као што то тражи Н. Рошсаге, да је до краја логична, да "обухвати и објасни целокупан комплекс појава на које се односи, не долазећи у сукоб ни са једном појединошћу тих И појава, и да омогући предвиђање нових појединости у овима, "па и само предвиђање нових појава, онда се може тврдити да Етп5јејт-ова теорија релативитета има пуно право грађан'ства у Природној Филозофији. 887 Еттзјешт-ова теорија, као што је поменуто, доводи за мале брзине кретања до истих математичких резултата до којих доводи и класична Механика, на коју се она, у ствари, с своди за мале брзине као на једну прву апроксимацију. Али, кад“ су брзине веће, упоредљиве са брзином светлости, таква – апроксимација више не важи и теорија релативитета потпуно напушта терен класичне Механике. У формулама се појављују · корективни чланови, као последица основне хипотезе о кон"тракцији; ти чланови дају сасвим други облик целој ствари г доводе до закључака апсолутно контрадикторних са онима из гласичне Механике.