Српски књижевни гласник

О a

50 Српски Књижевни Гласник.

Републикански Погледи", а нарочито његову критику парламентаризма. ;

Г. Стојановић се не руководи ни државоправном теоријом, као Г. Протић, ни демократском идеологијом, као Г. Продановић: у њега је демократизам по савести, а политика по искуству. Ми смо у једном ранијем чланку назвали већину старијих чланова у Републиканској Странци разочараним монархисшима. За Г. Стојановића то назначење не би било довољно. Пре но што се размимоишао с монархијом, Г. Стојановић се размимоишао с парламентаризмом. Као практичан политичар он је стрпљивије и дуже поднео компромис с ћудљивошћу личног система но са разузданошћу партијске демагогије. Пре осам година вођ радикалне демократије, напустио је политику после сукоба са својим рођеним партијским клубом, у тренутку када му је Круна поверила састав кабинета. Морални катонизам у тој прилици, као и данас, остао је главна побуда свих убеђења и све делатности Г. Стојановића.

Ко не познаје писца Републиканских Погледа друкче до из чланака ове књижице, могао би посумњати у правоверност његовог републиканизма. На то наводе не само пишчеви негативни и више практични но начелни разлози у доказивању преимућства републике, но и извесне склоности његовог ауторитативног духа. Г. Стојановић полаже много на личну вољу владара: он је само неће да призна наследном монарху. Тако се само може разумети издашност с којом он додељује Председнику Републике шире прерогативе власти но уставном владару. „За правилан ток државних послова, вели Г. Стојановић, потребно је поред Скупштине да има још један орган државни који ће с њоме имати исшу власш и бити од ње независан, јер Скупштина у партијској борби и борби за власт може поћи и странпутицом која би била штетна за целину. Таква се власт не може пренети на једног човека до- | животно и у наслеђе, али привремено може и шреба да се | пренесе“.

Стварно, Г. Стојановић исповеда идеје уставне монархије без доживотног и наследног владара; формално, он им примену види у Председничкој Републици. У својој критици монархије и парламентаризма Г. Стојановић испољује већи страх

1 Републикански Погледи на Неколико Савремених Пишања, од Љуб. Стојановића. — Београд, 1920.