Српски књижевни гласник

n ~. НЕУМ ди io и. зе .* с ; 2 ki

Белешке. 647

може се рећи просто да је Г. Стреи импресионист у пиу историје. Читајући његова дела, а нарочито ово последње, талац има утисак да је све ово писано за личну забаву шчеву, да „испразни“ један одвећ преоптерећени дух. Нема

BOM предмету, да је „проучавао изворе“ у циљу да допуни своја, знања и што дубље уђе у интимне карактере људи историју пише. На извесним местима у Краљици Виктоон шта више наводи и необјављена писма која је читао књижници Британскога Музеума. Али је тешко замислити у Г. Стреи'а како „проучава изворе“. Много га је лакше слити као човека који „гута“ књиге из сопственог задољества, који се потпуно „напуни“ својим предметом далеко није но што му на памет падне да пише о њему, и коме,

д се већ одлучи да пише, остаје само то да овде-онде допуни, своју слику детаљима које треба попова тражити у „извору“ да би навод био тачан.

Изванредно богатство израза, лакоћа и маестрија Знаиших Викшорианаца ге Краљице Бикшорије свакако да најћим делом произлазе из те савршене засићености впања која, писцем влада још пре но што се оп свесно одлучио да у м или оном правцу оптерети свој дух знањем. Од „чистих“ аката (тако да их назовемо за разлику од оних који су и

јктеристични) нема ни трага у његовим књигама. Читајући раљицу Викшорију, налазимо у томе делу све податке који у нам потребни да јасно разумемо догађаје, па ипак никада ни на ум не пада да нам писац даје друга обакештења на која оцртавају карактере. Првих година деветнаестог: | никаква изгледа није било да ће дете војводе од Кента а моћи да постане Краљ или Краљица Енглеске. Изно ећи нам како се та невероватна ствар догодила, како акторија постала краљица, Г. Стреи одједном баца mary етлост на младу девојку, сконцентрише на“ њен карактер своје погледе, бирајући овај или онај њен гест, писмо, ченицу, одлуку, навику, естетичку наклоност, којима сваки

к несвеспо слика свој сопствени лик,

Go x

Кад за једног биографа или историчара кажемо Aa он како да одабере, из масе материгла, тачно оне прте кој његово схватање једне личности, и дају га са Бељом i | OH NAMA Та

је нам да одговоримо па питање да ли рактер на један начин који је занимљив: броја година модерна свест, мисли се, стицала е да обухвати, као једну богату и складну целину, сл е тако разнолике да би један старији параштај ! 1 е сваки од ових елемената ија. сно "такав да самом « родом искључује оне остале. Овде лежи отвор а || вештине Г. Стреи'а. „Нико осим оних чији је Дух Модере вај начин, вели један његов приказивач, не би могао да

Del, од дужи

Le се WMII

/M ње, осећа се да је писац правио извесна истраживања о ·