Српски књижевни гласник

52 Српски Књижевни Гласник.

такође проповеда децентрализацију, али је не доводи у орј ганску везу с осталим питањима државног уређења. Међутим децентрализација и парламентаризам механички једно друг допуњују и исправљају. |L

Бринући бригу о својим најближим дневним питањим; сам, у својим локалним самоуправама, народ задовољава нај већи део свога идеала — непосредног учешћа у управи Послови које он задржава за себе — привредни, техничк и локално административни (нарочито избор великог број јавних. службеника) — управо су они који су извор злоупо треба његових досадашњих одвећ опуномоћених заступнике То су у исти мах и послови који се најбоље раде у иници ативи и под непосредним надзором оних чије се коже ти у Оно што остаје Парламенту — законодавна радња, општ финансије, правда, саобраћај, спољна политика, војска — до лази у виша питања, у којима су ситне спекулације демагог мање могућне. Уз то, озбиљност тих питања све ће више од страњивати неспособне кандидате и све више подизати мерил за избор народних представника. |

Овако узвишен и уравнотежен парламентаризам побију и последњи разлог за Два Дома. Ослобођен ситних послова ситних људи, Парламенат се сам собом уздиже на ону виси у ради које заступници Два Дома траже Сенат“— у колико уистину траже из тог стварног разлога.

|| || за

; НА

МИЛАН ГРОЛ.

||

ПРЕВОДИ У СТИХУ И СЛИКУ.

Гете, Фаусш. Превео Милан Савић. (Београд—Сарајеви Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1920.) ( i

Из подлистка Нове Слободне Пресе исписао сам пр много година ове речи о вештини превођења: „Да човек пес ничко дело добро преведе, за то је потребан исто тако реда

савршеним некористољубљем писцу дела, а покуду, и онд кад је неправедна, прима на себе.“