Српски књижевни гласник
Прекоди У Стичу и пак | И 55
онога што се сме с више разлога избацити. Ја знам у нашој њижевности преводе Дантеа, Ариоста, Гетеа, и других, у ојима су задржани неважни или мање важни стихови, а изостављени стихови пуни значаја или лепоте, који су већ | постали „крилате речи“, о изреке, пословице. Ове последње погрешке не леже у природи ствари, но у неразборитости и есигурном укусу преводилаца ; али је јасно да они те погрешке "не би учинили да су свој текст имали да преводе у прози.
i Осим тога, преводилац који песничко дело преводи у стиху и слику треба да има и песничкога дара. Он сам не мора бити песник по занату; али мора имати способности да песнички осећа, и да мисли и осећања песнички искаже. јер. једно је апсолутно сигурно: сликовано песништво се сликоBaHMM песништвом не може превесши; оно се може само препеваши. Треба се метнути у песничко расположење, примити топло утисак од свога лепог текста, па — с очима, наравно,
? стално на изворнику — песму испеваши. Преводилац који у | стиху и слику преводи, а не препевава, пропао је.
Тешкоће, даље, расту са величином писаца; ово није | потребно нарочито доказивати. Са Гетеом су, на пример, “ огромне.
; Ca Фаустом су можда несавладљиве.
|
Г. Савић је, наравно, све ово знао... Што је ипак узео да преводи Фаусша и довршио свој велики превод, то је зато ; што га је Фаусш, извесно, био опчинио. Велики глас тога драм“ ског спева, дугогодишње бављење њиме (Г. Савић је још пре _ много година превео први део Фаусша први пут); задовољ· ство које сам горе поменуо и које преводилац има живећи у “ друштву с великим песником и репродукујући његово умет_ HHMUKO дело; амбиција да то велико дело Гетеово поклони “ српској књижевности, — просто су му, ја држим, тај посао | наметнули. | Г. Савић у том послу није успео; као што се могло | предвидети. ја држим да ни он сам није, ни у почетку ни на _ крају свога великога рада, хранио сувише сангвиничне илузије о успеху. Тешкоће су биле сувише велике. Али, ако није успео, Г. Савић има права на нашу хвалу за његово некористољубље, његово усталаштво, његову храброст, његову
СРЕО