Српски књижевни гласник

СРБСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига Ш, Број 1. — 1 Мај, 1921.

НА ЈУРИШУ.

A већ од јутра тако грми.

Па не само од јутра, већ месец дана су они у ватри, па ипак им је то сада као ново и занима их.

Занима их, јер за сада још ништа овде не пада. Звизне по који залутали. куршум, али се и његов већ од дугог лета отупели фијук изгуби брзо. И зато се сад они показују смело врх сивих, испрскалих камених плоча под којима су ноћас згурени дрхтали од мраза.

Преко неба су прелазиле дуге поворке влажне, очајне магле, у којој наизменце ишчезаваху, па се потом опет појављиваху врхови планина и оштри камени масиви.

А сунце је ипак, и ако хладно, септембарско и скривано маглом, оживело сва ова прљава и црна лица, која обрасла дугом, небријаном брадом · провириваху под излубљеном сенком шлема. И да ли то сунце створи ову чудну, погребну веселост у њима г

Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и по која невидљива пахуљица снега промицала је као залутали путник кроз њу. Згуреног и смањеног тела грејали се промрзли војници крај варљивог пламена од почупане суве траве; потом би запуцкарао и који заплењени кундак, и пламен би весело поиграо по очним капцима, који би се склапали под сном и умором крај ове тренутне топлоте.

Као збор авети биле су те тамне групе крај малих светлих средишта на овој пустој и голој падини.