Српски књижевни гласник

Месец Пун. 611

Тамо где сија месец пуни,

Ижљубићу се са зверовима свима,

За добро упитаћу се здравље,

Постављена су ево сребрна постоља,

Око њих су Татари, Скити и Хуни,

А много медовине и ужљученог млека има И просипа се вино;

Гојно се слави славље.

ПРИПЕВ.

Умрећемо тихо и мирно

За ову ноћ златну,

У Сапогама сребрним,

У кафтанима:

За кејове Париске,

Или за ма шта било;

За један осмех девојачки

Радо бих дао живот свој.

Ево овако ћемо умрети:

Без гласа тихо, мирно,

Кроз тиху ноћ сребрну,

А по језеру заспалу,

Отпловиће

Смрти чун;

Искрадем ли се кад сија месец пун. РАСТКО ПЕТРОВИЋ.