Српски књижевни гласник

Треба Прво Умрети. 613

ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ ИЛИ

МАЛИ ПЕРА.

Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени.

Један, два, три; један, два, три.

Неко плаче у мени ко свештеник у цркви.

Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио

Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.

А Стева је опазио да и мали Пера већ плаче;

Како би се светио расплаканом човеку.

· Јак сам ето као мост који се угиба

Под товарима сеоским, под житом.

Неко плаче у мени, неко плаче у мени,

Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат.

Једном сам руком узео ручицу Перину,

Другом сам руком узео ручицу Стевину;

Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, xoj!

Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице: Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми. Како смо се дуго цењкали да нас пусти,

Сетих се да смо заборавили прво умрети.

Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.

Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: „Има много мостова до раја!“ РАСТКО ПЕТРОВИЋ.