Српски књижевни гласник

632 Српски Књижевни Гласник.

криво мишљење једног дела јавности, да у хрватском делу народа нема никаковог осећаја о потреби скупног живота и о својој близини Србијанцима, крвној и душевној, или да би међу Хрватима дапаче била уврежена љубав за стару државу. Кад се је Хабсбург прољетос био повратио у Маџарску, ни једно хрватско село није манифестовало за њега. То не може власт да намести, као што није наместила ни ону лепу причу по хрватском Загорју, да наш регент знаде доћи преобучен у села, да види што народ треба. А кад је недавно рекрутован за војску један стасит момак и србијански му часник казао, да ће доћи у краљеву гарду, онда се је његов отац тако обрадовао, да је довикнуо часнику: „Онда не бум више републиканец !“

Права је невоља, што се о тим приликама у београдској штампи ретко што доноси осем вести из загрижене кухиње сепаратистичке, или се саопштавају случајеви протудржавне тенденције. Јавно би мнење у Србији посве друкчије стало, да се једнако претресају и здраве појаве из ових страна. Ми имамо доста примера, који служе у том правцу на част Хрватима. У срезу Свети Иван Зелина, где је прошле године била крвава побуна ради реквизиције стоке, сељаци су сада пред два месеца сами држали говор једном пуковнику Србијанцу код рекрутовања. А у том срезу, као и у срезовима Стубица, Самобор, Сисак и Петриња дошли су сви рекрути из хрватских села и плаћен је сав порез тамо. Тако ред напредује по свим овим „републиканским“ крајевима. А једнако је са просветом. Најповерљивија инспекција основних школа установила је у Загребу и околици, да ситна деца знаду већ толико тога о краљевској кући и о Србији, да је милина. Зато није нипошто у државном интересу, да се по штампи растежу само они зли примери, јер такових примера има свуда, и међу Србима. У Загребу је српска основна школа слабије напредовала у тој обуци, него чисто хрватска школа код Светог Духа, а српска села петрињског среза у Банији, где има највише сељачких већа, дала су мање рекрута за тридесет од сто, него хрватска села истог среза.

Државна и партијска политика за хрватске крајеве треба темељите ревизије. Хрватско питање преставља данас у нашој држави главни, или боље рећи, једини већи нутарњи проблем, а посвећује му се тако мало пажње. У Хрватској је ипак општа вера, да ће ово наше питање поћи правим путем, али само онда, кад се око њега окупе Шумадинци, који му једини могу да даду потребне ширине и још потребније братске

топлине. ВЕРУС.