Српски књижевни гласник

Наши односи са Русијом, 123 ја држим да је сваки онај који иоле познаје Русију морао, (ош у почетку револуције, доћи до уверења да ће то нередовно стање дуго трајати. Ни у мањим, национално хомогеним земљама, такви потреси не свршавају се преко ноћ, а у Тусији, пространој, национално хетерогеној, са становништвом чију велику већину чине сељаци; у Русији, са нешто апатичним народним карактером који се не бори против зла већ му се привикава, — дуге трзавице још су вероватније.

То би, у неколико речи, био одговор на питање о трајању; а како ће се догађаји развијати, на то се теже да одговорити. Ипак, кад се пође с тога факта да је у овој револуцији учињен један скок из једне крајности у другу, може се закључити да се у крајностима неће остати, и може се предвидети бар оно што је вероватно — отприлике овакав развој догађаја.

После бољшевизма може доћи нешто налик на старо: стање, али у нешто блажем облику него што је раније било. Но оно ће морати бити кратког века — нарочито ако они који се буду вратили „не буду ништа научили и ништа заборавили“ — и замениће га опет нешто слично бољшевизму, опет у нешто блажем облику. Та игра ће се понављати и ствари ће осцилирати између ове две крајности — као шеталица на сату кад се завитла с једног краја на други — с тим што ће првобитне крајности постајати све блаже и приближавати се једна другој, док ствари не дођу на своју праву меру.

Такав развој догађаја био би најприроднији према оном што је људски могуће предвидети. Могу, истина, наступити непредвиђени и неочекивани догађаји и прилике, и ускорити овај процес, или променити предвиђени правац, али ми на то не смемо рачунати, већ морамо пре бити спремни на ону прву прогнозу. У сваком случају, ми не смемо мислити да ће са нестанком бољшевизма бити и крај смутњама, и да ће, чим бољшевици оду, одмах све бити добро у Русији.

Кад тако стоје ствари, ми се морамо, прво, и за прво време, наоружати стрпљењем, чекати да се прилике сталоже и среде, и сачекати онај режим који ће одговарати особинама руског народа и који ће он сам себи изабрати. Разуме се, то не треба криво разумети и претерати, па чекати баш оно дефинитивно стање које ће на крају морати доћи, и које је према томе питање нешто даље будућности. Ми се морамо