Српски књижевни гласник

Белешке. 79

| Мих. М. Ђокић, Из полициског живота, — две свеске 1919. — Г. Ђокић је прикупио у своме делу „анегдоте, црте, епизоде“ из своје велике праксе полициског чиновника. Читалац има утисак да писац прича ствари онако како су се десиле, и зато његово причање има сав интерес једног документа за познавање нашег друштвеног живота. Начин његовог причања опомиње на начин познатог полицијског приповедача Тасе Миленковића.

Темељ југословенскога уједињења. — Негmann Wendel: Der Schlussstein der Siidslavischen Епирипр, – Дешвсће Рок, св. 31., 30 јули 1921). Овај неуморни работник

на зближању између Југославије и Немачке, написао је овај чланак о нашем новоме уставу. Оно што је излагао о Уставу и о намерама група из већине, о извесним одлукама пре доношења устава (криза због имена државе), тако је сигурно као да је цитирао од речи до речи мисли шефова владајућих странака. Због тога и због објективности са којим овај публицист посматра и пише наше ствари, и овај је чланак од интереса. Један од млађих француских приповедача, Жан Жироду (Јеап Оганаоих), познат као нежни хумориста са сувише утанчаном психологијом и са сувише духовитим мегафорама, написао је, под именом Сузана u Tuxu Oea (Suzanne et le Pacifique) MojmepuHy француску варианту старога енглеског Робинсона Крусоа. Оба романа описују историју једнога бродоломника избаченога на једно пусто острво, на коме је он једини становник, али, остављајући ту полазну тачку на страну, све је у француском роману друкчије него у његовом енглеском обрасцу. У енглеском роману, тај је бродоломник човек; у Француском, није човек него жена. Жироду је имао чудновату идеју да на Робинсоново острво мете једну модерну Францускињу, и то још девојку: госпођицу Сузану. Али између Сузане и Робинсона не постоји само разлика пола, него и разлика расе, и та друга разлика још је може бити важнија. Робинсон, као што је Тен лепо показао, јесте Енглез од главе до пете. На свом острву, он се понаша као један англо-саксонски колонист, предузимљив, истрајан, практичан, методичан, који, силом воље и тачном оценом чињеница, ствара сред дивље природе једно ново огњиште цивилизације. Упорним и смишљеним радом, Робинсон, имајући од алата само секиру и ренде, подиже свој дом и развија свој домазлук, тако рећи ни из чега. Он живи као један сеоски домаћин, коме недостаје само људско друштво па да буде сасвим задовољан. То. острво на коме је засновао свој ћпоте, Робинсон је као прави Енглез одмах анектовао за своју отаџбину; спасен и