Српски књижевни гласник

Смрт Флоријана Крањчеца. 575

нице са зааставама и буздованима и оклопима, оне папинске митре и грбови по куријама, све оно племенито и феудално у нашем краљевском граду, све то држи наше преобучене сељаке у неком страхопочитању, пуном болесне депресије, и погледи тог нашег подворничког и надстражарског и канцелистичног бедног народа, јесу погледи какима гледају у свет крваве згажене жабе.

Гледа тако дакле Крањчец Флоријан у расветлене банске прозоре и мисли да је ето то, дакле, та банска палача у којој станује сам господин бан. Хм! То је та кућа! Имаде у граду још неколико кућа које би се донекле дале успоредити са банском палачом. То је бискупов град на пример! Тамо одседају кардинали светога оца Римскога Папе, пред којима три клерика носе сребрне трубе и трубе пред Његовом Еминенцијом! Било је и код нас кардинала! Али су помрли! Сада још само кардиналски црвени клобук виси покрај главнога олтара у катедрали! Па онда команда кора не заостаје много за банском палачом! Тамо седи преузвишени барон „фелдцајгмајстер“, који је код Кустоце шестдесет шесте са једном једином ескадроном побио сву талијанску кавалерију. И на команди одседају сви надвојводе и принчеви и чланови преузвишене куће! Али ма да су бискупов град и команда кора славне палаче, то се оне ипак не могу успоредити са банским дворима, јер су бански двори изнад свих дворова у целом граду, и јер је у њима средиште и глава целе: „Краљевине Хрватске и Славоније“.

Та „Краљевина Хрватска и Славонија“ имала је у себи нешто водвиљски иреалног, нешто што је Флоријан Крањчец више пута већ осетио у позоришту, када би поспан и уморан на својим инспекцијама високо горе под кровом на балкону гледао доле на сцену, где су у зеленој месечини певали краљеви и принцесе и грофови. Између оних грофица што на зеленој месечини певају и носе златне ципелице, и опет оних дама које се овако возе у каруцама на плес у банске дворове, није било никаке разлике. И оно доле на позорници и ово ту, једнаки је мистериј, за који никако не можеш да знаш ни што је то с њима ни како је, тек ето, станеш па гледаш. Та „Краљевина Хрватска и Славонија“, то је био у мозгу Флоријана Крањчеца један појам, пун неког надземаљског суверенитета, који је коначна сврха свега и због чега све на