Српски књижевни гласник

Смрт Флоријана Крањчеца. 577

— Ми хоћемо нашу хиљадугодишњу слободу! То ми хоћемо! Ми хоћемо да скинемо мађарски јарам!

— Хехе! Видиш какав си ти осел! Ви сте опозиционална факинажа и багажа! И вама би требало штрик, а не Мађаром! Кога бисте се врага ви ту играли политикег И ја да сам бан, ја бих вас све растерао и не бих се, Бога ми, с вама по сабору натезао! Него вам он још и музику од двадесет и пете да, да си сабор отворите! Он вама музику, и целу једну компанију у паради, и заставу, и бискупа, а ви пљујете по њему! Предобар вам је он, предобар, а ви сте незахвална багажа! То сте ви! Незахвална багажа!

— Па то не да он, ти осел! То он мора дати! То не одвиси од њега!

— Tako? To He na он2 А ко то да, ако не OH? Ko To да, то ја тебе питам! Је лиг Ког Је ли бан заповеда или He?

— Не! Он ниш не заповеда! Заповеда народ.

— Ајт' спат, просим те лепо! Какав народ пишиви 2 Ако бан хоће, народа нема у двадесет и четири сата! Тако вас све лепо потрпају к судбеном столу, сву народну багажу!

— Би они, да се ми дамо! Али се ми не дамо! Шта ти мислиш, да ми нећемо једнога дана доћи на Марков Трг, да запитамо за наше правицег Онда ће знати бан!

— А, што ће знатиг Ко сте виг Ништарије! И знаш, да ми ниси пријатељ, ја бих ти показао да си нико и ништа! Одмах сад, на лицу места, у име закона! Само се пази! Знаш! Ти ћеш се грозити буном2 Је ли2 Само још једну реч.

— А ко се тебе боји Шта ми можеш

Тако је дакле мислио надстражар Крањчец о Мађарима и Краљевини, и о Реалној Вези и о Сабору, Бану и опозицији,

Стоји банска палача на Марковом Тргу и у пресидијалу су укопчани телефони свију жупанија и котарских области и опћина и жандарских постаја, и цели тај апарат функционира тако како то преузвишени господин бан хоће. Дишу уреди на списове (акта и аа аста), списови путују амо тамо, апси се, тужи се; тамо је судбени стол и вешала у дворишту судбенога стола. Када кога обесе, онда му главу отисну у гипс, и те лубање, пуне сиве прашине, стоје горе у другом кату на једном ормару и исплазиле су језике дебеле као крава, а над свим тим уредима и поглавитима и пресветлима стоји преуз-

СРпски Књижевни ГЛАСНИК. 37