Српски књижевни гласник

588

Српски Књижевни Гласник.

УПЕСВЕЧАНОСТ.

Вече се, заморено, гаси, а у мојој се души буде, једна по једна,

мисли на тебе, Ли.

Оне светле као звезде у ноћи; и слика твоја,

која је била ишчезла

у светлости дана,

у мени понова зрачи. Свако вече тако,

када се мисли моје, угашене у бризи дана, једна по једна

понова пале,

у мени вечност васкрсава, Ли.

УШ. ПИРИНАЧ.

Кад бих могао,

купио бих цео свет,

па бих ти га, Ли,

на длану понудио.

Овако ти пружам само шаку пиринча.

Својом сам га руком гајио, из дана у дан,

из недеље у недељу.

Сад на длану држим,

у зрнима овим белим, један део живота свог. Реци сама, Ли:

кад бих имао новаца толико

да купим свет,

да ли би мој поклон тада био већи

од овога садг М. Т. СЕЛЕСКОВИЋ.