Српски књижевни гласник

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 591

У један глас се све забринуто пита: што да се радиг Нема него једно: истражимо узроке злу и уклањајмо их.

Партизански режим прије свега нек нестане. Покле за сваки режим одговара онај који га проводи, у интересу је и имена Србије и консолидације државе да се одговорност владе подијели по свим племенима и крајевима. Сви државници треба да су искрено одани идеји народног јединства, без икакве закутне мисли, те им је ред да се послуже свим средствима да опћа народна свијест што прије постане државном свијести. Мора се прихватити заједничко име, не из мржње прама српском или којем другом, већ што то сврха императивно тражи.

У легислативи, односно у издавању одредаба, треба промишљености и досљедности; у државном животу мора једнакоправност да се осјећа, а способност и морал да нађу признања. Памтити је да крајеви навикли на добру управу, против лоше друкчије реагирају него они који на добру навикли нијесу. Систем боље управе треба да замијени онај горе, а не обрнуто.

Центар државни нек се не оптерећује управом више него потреба државна тражи и он може да свлада, а поједине области нек се колико могуће без туторства развијају.

Праведне одштете мора да буде, фаворизирања не смије бити под никаквим изговором.

Повјерење зове повјерење, а кад се почне повраћати вјера племена у племе, краја у крај, гдје се је нашом или туђом кривњом поколебала, споразум ће се вршити нечујно и невидно.

Прије споразума потребна је за њ повољна атмосфера и такт; кад тога буде, многа аномалија ће сама да угине, јер неће имати чим да се храни, а гдје се појави злочиначки иступ против народа и државе, народно јавно мњење ће помагати држави да му на крај стане.

Дубровник. МЕЛКО ЧИНГРИЈА.

Паршикуларизам је одживео свој век; он је одговарао феудалној привреди, која је условљавала затвореност жупа и области. Капиталистичка привреда се, пак, не може задовољити не само локалном, већ ни интерлокалном пијацом; уз