Српски књижевни гласник

594 Српски Књижевни Гласник.

Сепарашизмом се то врење не може обележити, јер су се, и ако су, можда, неки раније и другаче држали, за ове три године уверили да за сепаратизам немају интереса, па не могу за њега ни одушевљења имати, ни Словенци, ни Хрвати, ни Срби. А извесно није сепаратизам појава с којом се још једнако сусрећемо у Србији: да се пазарних дана до подне забрањује куповина трговцима из другога места; као што сепаратизам није ни онај захтев Крушевљана око којега се пре 18 година у Народној Скупштини водила дуга и огорчена дискусија: да они имају прече право него ли београдска Врачарска Штедионица на експлоатацију Рибарске Бање, по том основу што је она у њиховој близини. Такви, па још и претеранији прохтеви који у помоћ позивају и традиције партикуларистичке, сасвим су објашњиви у средини још недовољно капиталистички развијеној, специално у средини која пати не само од своје капиталистичке неразвијености, већ и од шуђе развијености.

Разговори који треба да доведу до споразума морају се, дакле, отпочети на бази материалних, економских услова и потреба појединих крајева. Кад се они, т. ј. ти услови и потребе потпуно истакну и јасно формулишу, онда је лакше до споразума доћи. Јер они онда постају ослоне тачке за груписање и опредељавање маса. Тада се тек може доћи до демократске солуције.

Демокрашско решење овога питања, гарантована што шира и што пунија самоуправа и развитак капитализма ће учинити своје, те ће, кроз 20—30 година, нестати сасвим оних појава које данас узбуђују наш политички живот узајамним оптужбама и обостраном романтиком, подједнако реакционарном. Чак се неће помињати ни хегемонија племенска, јер ће, у полету привредном у који се треба надати, настати хегемонија капишалисшичка. А она ће изгладити све племенске разлике, у колико их је историја нагомилала, јер ће људе груписати, ујединити и солидарисати према њиховим класним

интересима и класној идеологији. Београд. ДРАГИША ЛАПЧЕВИЋ.

Поздрављамо Вашу лепу инициативу у корист југословенске идеје, која је и одвише велика да би смела потонути у једном пролазном хаосу.

писао паренерђенираичба

Koa