Српски књижевни гласник
596 Српски Књижевни Гласник.
исти ред с Радићем, који се извргао у дефетисту. Али мислимо да те две одговорности и не треба мерити истом мером. Они који владају увек су одговорнији према држави. Владини блокови преценили су снагу наше државе кад су мислили да она може да издурава, не решавајући питања. Што је већина Хрвата постепено пришла Г. Радићу, има и за то више узрока; али је један сигурно и укоченост оних који су представљали Владу.
Нама је потребно централисање државе и брисање исто ријских граница у толико у колико ће помоћи да се све више осећамо као једна нација. То је питање такта и опортунитета а не теорије, средство а не циљ. Централизам је међутим истицан више него што га је могуће стварно провести. Ма да су и нама идеал мање области са широком самоуправом, не мислимо да је била неопходна државна нужда уставом фиксирати да је 800.000 становника максимум једне области и да ће се Хрватска и' Славонија поделити на четворо.
Највећа је тешкоћа споразуму атмосфера зле крви. Централизам какав се провађа био је противуречан и стварао злу крв. Он би имао значити изједначење и нивелисање, а стварно се праве разлике у погледу уредаба, пореза, одштете ратом пострадалима, намештање чиновника, чиновничких плата, ђачких стипендија, и т. д.,' на рачун покрајина ново ослобођених. Уредбе и наређења врше се без довољно саслушања од покрајинских органа, и стално се опозивљу због немогућности да се проведу. Чиновници се постављају иза кулиса, по кључу а не по квалификацији. Све то нису осамљени случајеви него рђави системи, који обарају углед државе и стварају велико незадовољство и у српским срединама, а некмоли ће у хрватским.
Нама изгледа да је у интересу српског дела народа, као најбројнијег, да се хрватско питање санира, пошто оно кочи многе опште послове и пошто се многа државна зла варљиво правдају њиме. Хрватско питање овако је тешко само услед општих зала у држави; оно је као рана која се шири због опште болести тела. Ако бисмо говорили по племенима, Срби су позванији него ико други да узму инициативу за споразум.
У стању какво је, ми јако сумњамо у то да ће најбољи савет доћи из народа, и да ће се успешан лек јавити у облику изборних куглица. Југословенску мисао донели су интелектуалци без маса, често против маса; неки од њих су је довели
И