Српски књижевни гласник

598 Српски Књижевни Гласник.

не само у Хрватској, него можда чак'и међу неким Србима у ослобођеним крајевима.

Ако може бити споразума, може га бити међу најпаметнијим, најобјективнијим и најправеднијим људима наша три племена. Ако се они не сложе, већина мора решити, што не значи хегемонију; јер ако се неће респектовати право већине, мора победити право мањине. Бизмарк је при стварању немачког јединства у име већине чинио притисак на католичке Баварце.

О подели на области овако мислим. Хрватима и Словенцима треба оставити што ширу унутрашњу самоуправу где су, у Хрватској и Словенији, чисти. У тим земљама није било политичке слободе, али су приватно-правни поредак и администрација били добри и одговорност пред законом већа. Ако ћемо да органи власти буду популарни у Хрватској, а то је прва погодба за успешан рад, треба да су истог правног менталитета и дисциплинованости као и средина у којој ће радити, а то једва да би били чиновници који би Србији остали после подмирења домаћих потреба. А ако Хрватима и Словенцима оставимо да између себе бирају чиновнике и сами собом управљају, сами ће одговарати за администрацију.

Хрватском делу историјске Хрватске и Словенији може се оставити, уз заједничке послове и издатке, довољно широка самоуправа. Док је један краљ, једна војска и једно законодавство, нема опасности за државу.

Више се мора средиште мешати у послове области са помешаним становништвом, већ ради одржања мира. Кад би Херцеговини и Босни оставили пуну слободу, онда би се због аграра рат водио. Ми имамо крајева где још живи обичај крвне освете, код нас има пуно конфесионалних и племенских противности и наслеђених мржња и размирица, и само је држава она која је над племенима и конфесијама и којој не треба кавге ни освете, него један сталан мир. Крајеве, осим споменутих, ваљало би поделити по Уставу на области са већом ингеренцијом централних власти.

Но ма какво да буде државно уређење, нема га које ће све задовољити. За консолидацију државе, међутим, нужно је задовољство што већег броја држављана. Оно се може постићи поглавито добрим уређењем нашег друштва, особито решењем аграрног питања.

a OVAA iy A Sa iizaes o ac by Sas ya aki ay. Ke и kai

о e; pa Maj: Ao iy NAVIKAO AVA NAPA WIA Oki ZN