Српски књижевни гласник

Истина о Колубарској Битци. 615

дишњи положај првог помоћника војводе Путника, Мишић долази из Врховне Команде као највећи ошпћимисша, савршено обузеш офанзивном идејом, и апсолушно: убеђен, да се шако пошребни преокреш само и једино брзим прелазом у навад може да изазове“.

По речима самога пуковника Г. Милосављевића излази да идеја за офанзиву у Колубарској битци није лична мисао војводе Мишића, него ју је он собом донео из Врховне Команде у прву армију.

То се савршено слаже с оним што сам ја у својој расправи тврдио. Ја сам потанко изложио генезу идеје за офанзиву у Колубарској битци, и показао да та идеја води у Врховној Команди порекло још од првих дана почетних операција са непријатељем крајем јула. Али, с обзиром на прилике у којима смо се тада налазили, ова идеја се није могла остварити све до Колубарске битке.

Према овоме Мишић, као тадашњи помоћник војводе Путника, у моменту пријема 1 армије, па ни даље, није имао других идеја до оних које је имала Врховна Команда, односно које је имао начелник штаба Врховне Команде војвода Путник, као једино надлежан и одговоран за извођење целокупних наших операција.

Из свега овога изилази да је пуковник Г. Милосављевић, својим сопственим признањем у горе наведена два пасуса, потпуно себе сама демантовао и посведочио сву неоснованост своје властите тезе да идеја Колубарске битке не припада Врховној Команди већ војводи Мишићу.

Каква логика! Цео напис има да докаже да је идеја за офанзиву у Колубарској битци чисто Мишићева. Међутим, у оба горе наведена пасуса, сам Г. Милосављевић казује како је војвода Мишић, долазећи у 1 армију, идеју за офанзиву донео из Врховне Команде! (Наставак у идућем броју.)

ЂЕНЕРАЛ ЖИВКО Г. ПАВЛОВИЋ.