Српски књижевни гласник

2 Српски Књижевни Гласник.

— Saint Quentin fchombe.

— Шта каже, шта каже7г

— Vous dites ?

— Пао, вели, Сен Кантен. је л' те, cecrTpo · Stephenson Saint Quentin tombe ?

— Mais oti, Saint Quentin fchombe. N'est-ce pas, cest fchres bien. :

— O него шта, ако је то истина, с'е5 џез Бјеп, с'е5е

(те5 Бјеп. Причајте нам, причајте, голубице! Живели!

Па вичним покретом збацују ћебад реконвалесценти, огрћу шињеле на врућа тела, обувају болничке папуче на изнемогле и дрхтаве ноге, и ужагрене, радознале очи опкољавају сестру 5герћеп5оп, која се труди да говори њиховим језиком и да их овесели.

А док она уверава да је вест аутентична, па се напреже да се изрази, они са много живљом пажњом посматрају црно враголасто маче што мирише на покислу длаку како извученим ноктићима своје мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављају и у сласт гутају бујну и бајну сестру 5јерћеп5оп.

— Оћ, ош, oui. C'est plus que certain. C'est quelque chose comme victoire, vous savez! -

— Мега, тега, сестро 5герћелзоп.

— Да, да, па на јесен Србија. И ви с нама, даће Бог!

— Мегс!.

— Au revoir!

— Thank you!

После она одлази, и настаје живост у павиљону, гласнији разговори, и некако широко, заразно протезање.

У оном углу павиљона где је кревет одвојен од осталих као у почаст, енервира се овом живошћу, па се пргави и праска инжењерски пуковник, мршав, висок, са необично дубоким и тамним очним дупљама, густим и дугим веђама, оштрим браздама по лицу и пребаченим једним праменом косе преко ћелаве главе као тикве. Пуковник је склеротичан, и свако јутро кад устане (а буди се први) ради гимнастику и маше главом на лево и на десно да разради вратне жиле.

2

еф ар 5 И ЕУ

rrıA И и

" | 7 E