Српски књижевни гласник

612 1. _ Српски Књижевни Гласник.

Они осим на верској демагогији оснивају свој утицај на масе и једном социалном демагогијом. Они неће да буду хрватска ни словеначка сепаратистичка странка, већ хоће да буду југословенска кашоличка странка; они хоће у своје мреже

да ухвате што више кашолика. И тако чак и наш католички.

клерикализам, једна по природи реакционарна странка, престаће силом прилика бити једна сметња развитку осећаја југословенског националног јединства.

Па и сама сељачка маса не може дуго остати носилац сепаратистичке о идеологије. Село није никад у историји побеђивало идеологију вароши. Напротив, оно је са својом идеологијом и економијом свагда подлегало утицају вароши.

Може „сељачка“ демагогија против капуташа ма колико момен-

тано славити славље, њен је идејни пораз ипак неизбежив. Село ће се брзо, врло брзо акомодирати новој држави. Катастрофом Русије добра прођа аграрних продуката још је дуго осигурана у свету. Предстојећим индустријским просперитетом у Југославији, она ће сама у већој мери трошити своје аграрне продукте него до сада. Аграрна реформа по себи значи можда једно пролазно умањење аграрне продукције. Услед тога већи пад цена аграрних производа у ближој будућности није у изгледу. Пораст домаће индустрије и аграрна реформа кроз дуже време ће апсорбирати сувишак сеоске радне снаге, који је раније емигрирао у Америку. Психоза села уступиће места једној сређенијој душевној диспозицији и жељи за реалним политичким радом у место пасивне ларме и нерада.

Последице рата ће сваким даном све више ишчезавати. А с тим ће напредовати и консолидација државе и њене администрације. Природно незадовољство народа са разним деструктивним појавама озго постаће регулатив за консолидацију, а не подстицај за деструкцију као данас. И државници, и парламенат, и бирократија подпадаће све јаче под контролу демократије, а неће бити обратно као до сада.

Шта може учинити Радићев сепаратистички једрењак против ових дреднота југословенског национализмат Ништа! Он ће раније или касније нужно морати ишчезнути.

И пажљиви мотрилац хрватског проблема може већ данас опазити унутарње разорне клице овог сепаратистичког баука. Пре свега, Радић нема политичке далековидности; он је лично патолошки оптерећен демагог, а не политички ела-