Српски књижевни гласник

618 Српски Књижевни Гласник.

цртачких и тонских квалитета. Голубовић се лагано и правилно развија. — Настасијевић је у пејзажима показао много смисла за упрошћавање и груписање карактеристичних маса и, у извесној мери, цртачке окретности. Али нисмо се могли ослободити утиска да су сви његови пејзажи, као и портреи у осталом, схваћени на исти начин, компоновани по истој шеми, сликани у истим колористичним и тонским хармонијама. Изузетак чини једна његова Мршва природа која је, чини нам се, слободније и искреније сликана. Она је и у боји природнија и богатија. Настасијевић је, после свога бављења у Паризу, нагло и повољно напредовао. Индиректни утицај Анри Русоа, преко неких млађих париских сликара, Настасијевић је окретно искористио. Али ми бисмо желели да се он мало обузда у претераном и преком упрошћавању, нарочито код фигура, које ако им се не поклони неопходна студиозност, нарочито кад су цртачки схваћене, може да дејствују празно. — Други је случај са Јанковићем. · Он је још више цртач и стилиста. Уз то он је духовитији и спиритуалнији. Он свесно жели да дејствује цртачким ефектима по линији карактера скоро потпуно иматериализованог. Његови пејзажи су изразити, потпуно графички схваћени. Његови занимљиви цртежи из Париза показују извесан смисао за генералисање и проналажење типскога. Али његови декоративни цртежи, изгледа нам, представљају његов најоригиналнији прилог изложби. Када се ослободи јаког утицаја, који је донео собом са стране, Јанковић ће се поуздано развити у одличног цртача. — Вељко Станојевић је такође учинио знатан напредак опет у смислу формалне упрошћености. Али он се колористички нарочито развио и обогатио, што нам је пријатно нагласити. Његов пејзаж УШејтапсће је потпуно успео рад. Лешо у брдима обећава развитак вишег реда. — Сибе Миличић, колористички пријатан, у начину компоновања грациозан, и духовит, дао је две уравнотежене, површински решене слике несумњивих квалитета. — Јован Бјелић је тек потпуно модеран сликар. Он је преживео пленер и импресионизам. Он је био у схватању сезаниста и, једно време, служио се њиховом палетом. Он се сада налази под јаким утицајем пољских и немачких (Ф. Марк) експресиониста. Бјелић је на првом месту колорист, добар и доследан колорист. Кад год је у интимнијем додиру с природом његове боје добију једну изузетну драж, свежину, и лепу тонску вредност. Али Бјелић у последње време нарочито жели да постигне у својим композицијама снажне контрасте, јаке покрете, извесан хипердинамизам, донекле у футуристичком духу, услед чега је декомпоновао форму, и у приличној мери, шематизовао боју, и услед чега је унео у своје слике прилично имагинарних елемената. Ово га је неизбежно довело до једног манира у сликарском поступку. Ипак у последњим његовим радовима Бјелић