Српски књижевни гласник

638 Српски Књижевни Гласник.

лема сметња за даље развиће социализма. Он је нарочито

против његовог крајње детерминистичког карактера. Стога је ·

за њега и воља „један нужан члан у низу узрока некога друштвенога догађаја“ (стр. 111-112).

Даље су приказани, увек са пуно критичких примедаба, још“ два облика социалистичког схватања: револуционарни синдикализам, и бољшевизам. Стога се свакоме ономе ко би

желео да се упозна како са гледиштем социалистичким, тако

и са развићем социалистичког покрета у главним земљама капиталистичким, сасвим може препоручити ово Сомбартово дело. Природно да се социалисте не могу сложити са Сомбартовим начином критиковања марксизма. Али то не значи да многе његове критичке примедбе нису исправне. Јер, без икакве сумње, у првобитним социалистичким схватањима има доста елемената који су се или већ преживели, или су на путу да се преживе. И то констатовање не може ни у ком случају бити ни против ни на штету социализма. На против, то потврђује само да је социализам један велики друштвени покрет,

изражен у једном нарочитом систему посматрања и тумачења ·

друштвених појава и у једном нарочитом систему друштвених акција, који се без прекида мењају и усавршавају. Н. ДИВАЦ.

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Srbske narodne pripovedke*“, preložil Fran Erjavec

(Ljubljana, 1922). — Yckopo nocne npBHX IIpeBoja CpHcCKHX Ha-_ родних песама, у првој половини ХХ века, почели су се јав-

љати и преводи српских народних приповедака по словеначким листовима. Један део тих превода улази у прве словеначке читанке за гимназије (Ог Ј. Вјејмеј5, 5Ј!оу. Бешо), а било. је и нових превода, који су подешавани за ђачку лектиру. Доцније су приповетке запостављене и Ерјавец је добро учинио

што је дао целу збирку. Његова збирка има тридесет дужих и

краћих приповедака, како из Вукове тако и других збирака. Управо он се послужио једном готовом антологијом (Д-р Тихомир Остојић, С. н. приповјетке. Издање Матице Српске. Дубровник, 1911) и избору не би имало шта да се замери.

Намењена поглавито омладини, ова збирка биће и добра

лектира и добар пут за упознавање једне врсте наше народне књижевности. Ипак, можда је било подесније да су приповетке дате у оригиналу са објашњењима испод текста, као што је чињено са народним песмама. Јер, поред свеколике пажње, познавања ствари и жеље за тачношћу, превод остаје превод. Уз то, свакако је већ прошло време превођењу.

# пе