Српски књижевни гласник

46 Српски Књижевни Гласник. не од доктринарних поставака, већ од реалних политичких сила, чију равнотежу Устав има да формулише, његови представници очекују да се те силе ближе оцртају пре него своје гледиште у појединостима израде. У своме почетку, политика „средње линије“, представља не једно конкретно решење, већ. метод тражења решења. :

Да, међутим, између централизма и федерализма постоји. не једна „средња линија“, већ читав низ прелазних линија. показују у историји остварене државне организације, као и. предлагани уставни нацрти и сугестије. Док је предратна Немачка, на пример, по општем мишљењу теоретичара долазила. у ред савезних држава, за Немачку основану Уставом од 1919: подиже се у теорији питање да ли не значи већ један прелаз: ка унитарној држави. Чак и Јужно-афричка Унија, и ако на. први поглед личи на савезне државе створене у Канади и Аустралији, ипак у суштини не испуњава појам федерације. Од федерализма, Јужну Африку одваја двоје: више административни него политички карактер извршне власти у провинцијама; одсуство уставних гарантија законодавне – надлежности провинција, из које следује подређеност провинцијских закона законодавним актима средишне власти.

Још чешћи су прелазни облици ближи централистичком: уређењу Видовданског устава. Довољно ће бити да неке од. њих наговестимо.

1.) Као најмање удаљен од Видовданског устава, на „средњој линији“ између централизма и федерализма, био би прелазан облик који се добија простим развијањем идеја садржаних у самом Уставу од 28 јуна. Зато не би било потребно ништа друго до да се у неколиким члановима Устава учине извесне измене у појединостима. Можда само оволико: да се укине ограничење области на 800.000 становника и тако оствари могућност за ефективно образовање области по уставном начелу „према природним, социалним и економским приликама“ ; да се надзор министра финансија над газдовањем области сузи; да се ујемчи областима да велики жупан правом задржавања одлука самоуправних органа од извршења неће спутавати обласну самоуправу.

2.) У одговору Г. Сагадина на анкету Српског КњижевногГласника о српско-хрватским односима, указано је _ следеће средње решење. Г. Сагадин је склон да се задовољи само--