Српски књижевни гласник

Војни Преглед. 55

алних губитака, већ да пропада скоро увек због нестанка моралне снаге. Сви ратови су показали надмоћан утицај овог фактора над свима осталим. Али овај велики, светски рат, услед напретка наоружања и његовог огромног развића, изнео је још више вредност моралне снаге. Ипак, писац налази да се њој није обраћала довољна пажња: свачим се је више бавило но борцем, и најмање је душа војникова била анализирана.

У следећој глави писац се детаљно бави психичким стањем војника у борби, које се разликује од стања једног војника у миру. Узроци су томе физички и морални. Физички су услови: доба, темпераменат, физичко стање и услови материалног живота; а морални: поштовање дисциплинских правила, породичне бриге, односи и везе, релативна сигурност. Укратко речено, услови су се у многоме изменили између живота у миру и рату. Код војника у рату образује се нов менталитет, о коме увек треба водити рачуна. Ова разлика у толико је осетнија у колико је војник раније оставио касарну, у колико је старији, и у колико су његове породичне бриге веће. И ови различити услови су га у многоме изменили у психичком погледу.

Који су фактори који утичу на војников морал у борбиг

Ти фактори могу се поделити на узроке егзалтације и узроке депресије. Исти фактор, према својој ориентацији, често производи разна дејства. Да се изближе позабавимо сваким од њих, како их је писац изнео.

Пашриошизам је главни извор одакле проистиче морална снага борца. Патриотизам је природни осећај, урођен човеку. Он постоји код свих људи, у разним степенима јачине. Често нејасан и збркан у миру, он се буди у рату из латентног стања. Но извесни узроци могу да ослабе живу снагу патриотизма. То су, пре свега, свађе и несугласице које долазе из супарништва интереса. Леп пример рђавог дејства тих неслога пружили су нам Руси за време руско-јапанског рата. Ма да су они били бројем јачи и боље снабдевени, и ранијим сјајним победама показали надмоћност над непријатељем, смртни "отров социалне анархије беше ушао у њихове редове паралишући им снаге, десеткујући њихову енергију и уништавајући отпор. Тај пример показује да један народ треба да остане интегрално уједињен кад се нађе пред непријатељем, и да има само једну вољу. — Доктрина интернационализма води пацифизму и антимилитаризму. Овај осећај, племенит по својој концепцији, није довољно обузео масу да створи колективну снагу, способну да наметне своју вољу. Тек ће будућност остварити овај идеал. — Има и религиозних секти које одричу да се боре, нудећи се често, у исти мах, да врше и најопасније послове под ватром непријатељском. Писац наводи као пример за то, из последњег рата, чланове извесних енглеских секти. Но ипак религиозно убеђење не слаби патриотски осећај; чак га у извесним случајевима појачава.