Српски књижевни гласник

ДУЖ

vr "

dejo Aki IP РАД ст

Ур 2

Војни Преглед. 57

реног, присног другарства. Неуспех не слаби борачку способност војника. Ако он има погодних моралних особина, неуспех ће у њему изазвати спонтану реакцију. Треба се само опоменути колико је пута после неуспеха у операцијама долазило до сјајних успеха, благодарећи издржљивости и пожртвовању војника и зналачким способностима старешина.

О офансиви и дефансиви писац каже ово: Сама чињеница да старешина одлучује да напада, даје борцу утисак о извесној вредности његове војске и могућности да победи. Дефансива, на против, неће никад дати ове осећаје војнику. Ова последња не тражи победу: она се ограничава на то да се- одупре, т. ј. да спречи пораз. — Лажне вести о успеху не препоручују се. Кад се доцније дозна истина, производи се обрнута реакција, и морал пада у толико ниже у колико је привремено био дигнут. — Ни непријатеља не треба потцењивати. Завлада ли то осећање, може се војска заслепити својом стварном вредношћу.

Долазимо до поглавља у коме писац расправља о дисциплини. Њена дефиниција могла би гласити: снага која коордонише индивидуалне енергије. Разликују се ове две врсте дисциплине : пасивна, наметнута, и дисциплина: морална, с разлогом. За прву писац, ма да већина старешина тражи само њу, каже да је недовољна. У данашњој социалној еволуцији човек не прима више без резоновања све што му се намеће. Страх од казне не вреди много. Човека треба драговољно придобити, не да се боји, него да воли што извршава неку дужност. Данашњи војник није више аутомат, већ свесно биће. И на овим гледиштима писац развија теорију о дисциплини.

Васпитање војниково треба да почива у својој општој ори-

ентацији на дубоком психолошком познавању масе на коју оно има да утиче. То васпитање треба да одговара духу ове масе, њеном ступњу социалног, интелектуалног и моралног

развића; оно мора водити рачуна о особинама, карактеру,

темпераменту и осталом што је својствено раси којој војник припада.

Дисциплина не трпи увек резоновање, то је тачно. Заповест, кад се изда, има се одмах извршити. И да се не би погрешно схватило што писац брани, он каже још ово: војник треба да слуша, и ми у тренутку издавања заповести не дозвољавамо код њега резоновање. Још из раније он треба претходним васпитањем да буде научен и на пасивну послушност. Инициашива. Стриктно принуђавање да се саобрази правилима одузима војнику његово поверење у себе самог,“ убија дух оданости и деморалише га. Старешина треба дакле да зна да одржава инициативу код својих људи. Он треба, како лепо каже писац, да зна да је његов задатак да образује људе, а не да ствара несвесне машине. Његова је дужност, не да