Српски књижевни гласник

62 – Српски Књижевни Гласник.

солидарности међу собом и да са мање егоизма посматрају поједина важна питања. Уместо узајамног оптуживања, требало би да сви поднесу жртве, ако желимо да се изиђе из. тешке ситуације. Само једном кооперацијом, и узајамним потпомагањем, а не заоштравањем односа између појединих грана занимања, може да се реше и проблем исхране и остала питања која су с тим у вези. Н. СТАНАРЕВИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — НАШ ПОЛОЖАЈ ПРЕМА БУГАРИМА.

Дајући пред Народном Скупштином свој експозе о спољној политици, Министар Иностраних Дела био је јаснији и готово категоричан у погледу држања према Бугарској. Односи са Бугарском заснивају се на нормалном извршењу њених обавеза које је она примила по Уговору о миру, а на првом месту на извршењу обавезе разоружања и репарације. Ти односи, међутим, нису коректни. На бугарској територији прикупљају се, оружају се чете које прелазе у нашу земљу, где врше терористичку акцију, у циљу стварања расположења за аутономну Маћедонију. У месецу мају убачено је у Јужну Србију неких једанаест чета. Ове чете организују нарочити револуционарни комитети (њих има пет на броју: Извршни Маћедонски, Федеративни Маћедонски, Илинденски, Тракијски и Добруџански). Под фирмом добротворних друштава, како их бугарска влада представља страноме свету, ови комитети организују чете комитске. Ћустендил, Дупница, Џумаја и Петрич су главна средишта акције за она прва три комитета. Сви званични протести са наше стране, сви кораци нашега посланства у Софији, — а њих је било много, — да се са четама престане, били су

безуспешни. · Место свега: тога софијска влада је предлагала“

нашој влади споразумну акцију за сузбијање чета; предлагала је после једну међународну комисију. Свакојако да су ово ориенталски методи да се ствар одуговлачи, отежа, не изврши, и преда у међународне руке. Јер, овде није главно сузбијати чете чувањем граница, него је главно спречити образовање чета и њихово снабдевање у Бугарској. То је оно што бугарске власти могу учинити, а нарочито једна влада као што је Г. Стамболијскога, која има данас готово неограничену власт и силу у Бугарској. Она је ту власт умела, кад јој је требало, ефикасно употребити противу „шајки“ њених политичких противника. Ни заједнички кораци Грчке, Румуније и наше државе да софијска влада једном спречи прелажење бугарских чета у Грчку, у Румунију и у нашу државу, нису