Српски књижевни гласник

64 Српски Књижевни Гласник.

имају своје логоре у Бугарској, добије у своје руке; та права треба одмах искористити. Друге одредбе исто тако дају велика права која треба дословно употребити, као и нагнати, чак и заједничком акцијом грчко-румунско-југословенском, Бугарску на испуњавање свих уговорних обавеза. Преустројство данашње администрације у Јужној Србији је толико потребно и тако познато да је овде довољно само наговестити шта би требало урадити. Заменити данашње чиновништво другим бољим без обзира на половични партијски кључ 7:9; извести аграрну реформу до краја и на основу постојећих уредаба; извршити амнестију избеглица који се налазе у Бугарској; саградити путеве, а нарочито железницу Увац-Косовска Митровица, — која је донекле трасирана ; колонизирати све крајеве "који могу примити колоније из сиромашних, пасивних крајева, а нарочито из Херцеговине, Далмације, Црне Горе и старога Новопазарског Санџака. Проблем Јужне Србије, проблем је целе државе. Од његова решења, мора се то понављати дотле док влада њему не посвети сву пажњу, зависе и сва друга наша унутрашња и спољашња питања. Проблем Јужне Србије није више национални проблем, то је проблем државне адми-

нистрације. ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ.

Кад су народни посланици отишли на одмор, не свршивши предмете стављене на дневни ред Скупштине, и ако су међу овима били закон о накнади ратом причињене штете и закон о чиновницима, владини листови објавили су да је један од разлога због којих Влада хоће одлагање парламента: потреба да одсуством Скупштине добије времена за припремање даљег парламентарног рада. — Показало се, међутим, да су владину одлуку проузроковале непосредније побуде; жеља министара да одмором парламента дођу и сами до одмора.

После одласка Скупштине, поред послова који су већ стајали пред Владом, искрсли су нови. То је, прво, питање Краљевића Ђорђа. И ако по себи приватна ствар Краљевског Дома, питање Краљевића Ђорђа изазвало је у публици нервозу и претворило се у једну државну аферу.

Продужена суша, доводећи жетву у опасност и стављајући у изглед општу глад за пролеће, узбунила је читаво јавно мишљење. Под тим утиском у Влади је образован нарочити комитет министара, претресана је целисходност опште

забране извоза намирница, узет је у рад правилник о сузби- .

јању скупоће и несавесне шпекулације.

Али питање Краљевића Ђорђа остало је нерешено. А у питању сузбијања скупоће није дошло ни до начелних одлука. После народних посланика, и министри су се почели разила-