Српски књижевни гласник

Оцене и Прикази. 71

У овом првом делу Палеологових мемоара наћи ћемо доста података и о цару Николи ПЦ, о царици, о животу на двору, о Распућину; више примера могли бисмо навести о царевом коректном, да не кажемо наивном држању према савезницима, о његовој сујети, о царичином празноверју и о њеној љубави према деци и кући, о чудној појави Распућина, кога су неки држали за свеца, а други за пробисвета. Али ипак, читајући ове мемоаре пуне занимљивих података, често добијамо утисак да они, можда због блиске прошлости догађаја на које се односе, нису ни сасвим потпуни ни сасвим искрени, вероватно и зато што их је писао један још активан

дипломата. А. Г. АВАКУМОВИЋ.

Д-р Мих. Шушкаловић: Говор приликом начелне дебаше о буџешу за 1922 годину, — Београд, 1922, стр. 31.

Ово није само један политички говор, ово је у исто време једна исповест и једна оптужба. Исповест једнога националнога радника, који је пробавио у Јужној Србији тридесет година, од 1592 до 1922; оптужба једног народнога посланика противу данашње управе у Јужној Србији, коју је као члан скупштинске већине подржавао. Погрешке које су чињене 1913—1914 понављају се опет; народ који је радио да се ослободи Турака и трпео за уједињење, пао је у рђаве руке. Први чиновници који су 1913—1915 у Јужној Србији стварали питање о приоритету цивилне над војном влашћу, недорасли за деликатну мисију управљања тамошњим народом, после 1918 враћени су опет у Јужну Србију. Наставили су где су стали 1915 године; и после другога ослобођења прилике су горе него 1914, а положај Срба гори него под Турцима. У Јужној Србији постоје бугарске, турске и арбанашке револуционарне организације; бугарске оружане чете готово слободно шетају по њој; турски и арбанашки џенијети одржавају везе с Ангором и Тираном; они тајно шаљу меморандуме Друштву Народа противу своје државе; сви скупа раде договорно противу ње. Партије, које су ово четири године наизменично или заједно на влади, радикална и демократска, обраћале су пажњу само на врбовање присталица, на припреме за изборе 1920 године; радикали нарочито на турске џанијетлије, са којима су изашли заједнички на последње изборе, демократе нарочито на чланове бивших бугарских организација. Избори за народне посланике били су разочарење за ловце куглица. Турци изабраше своје људе, а присталице бугарских организација комунисте. У скупштинама, Уставотворној и Законодавној, национални народни посланици нису ништа урадили за Јужну Србију, јер је вођство у обема странкама, радикалној и демократској, сметало, и то опет из партијских разлога.