Српски народ

кзгаздззетз

ТАМО

А Волгу знамо да је дугачка 3.570 километ ара (680 километара дужа од Дунава), да дужина њених мноГобројних притока износи 80.000 километара, да њен базен обухвата површину од 1,500000 кв. километара и да у тсм базену живи 50 милиона људи. Недавно смо сазнали, да Волга на својим таласима преноси 30 милиона тона робе годишње и расподељује робе годишње и расподељује ту робу дуж 17,7 хиљада километара пловног дела свог тока Н притока. Волшки саобраћај наилазио је на тешкоће због ниског водостања: између КаСписког Мора и ушћа Каме минимална дубина реке Је 2 метра, док у горњем делу свега метар в по. Међутим, за веће пловне објекте (од 20 хиљада тона) потребна је дубина 5 метара. У вези с тим, у Москви је био створен пројекат изградње пет великих брана у горњем току Волге и на њеним притокама. На тај начии хтели су да претворе реку Волгу у ђердан од многобројних језера, повезаних помоћу устава. Онда би се повећало водостање, залихе воде у језерима служиле би за регулисање пловног пута у летн>им месецима, престало би са пролетњим бујним поплавама, лед би се топио на месту, а не би ишао низ воду правећи штету, — једном речју Волга би постала потпуно питома. Даље се намеравало да се реконструише Марински систем^ канала и да се на тај начин Волга још јаче повеже са Балтичким Морем, као и са Белим Морем. Планирано је било вевивање Каме са Печором и Вичегдом — тако би се створио један пловни пут за Ледено Море. Требало је да се изгради канал између Касписког и Азовског Мора, који би везивао Волгу са Црним Морем, а то значи са светским поморским путевииа. Најзад, говорило се о каналу који би спајао реку Чусовују (притока Каме) са реком Исвт, која припада базену огромве сибирске реке Об, а Об је требало да буде везана са Јенисејем. То би било стварање везе Волге са језером Бајкал. На свима волшким бранама намеравало се- да се изграде хидростанице са укупном снагом од 5 и по милиона киловата (то је десетоструки Дњепрострој). Бране на Волги служиле би тагође и за наводњавање оних Јужних волшких зона, где се еваких 4—5 година дешава страшна глад, Огромно је било отстојање између совјетских планова и стварних резултатз (што је веома карактеристично за комуни сте): прокопали су канал, који је везао град Москву са Волгом. и започели су копање канала између Касписког и Азовског Мора. Прво, Совјети нису имали таквих могућности да остваре те фантастичне пројекте, а друго, у тим пројектима била је једна рачунска грешка. Ако се од Волге направе та језера, онда ће се много пута повећати површина испаравања, и зато ће

ГДЕ СЕ СПАЈАЈУ КОНТИНЕНТИ Џџио> ва&амна {еверо, па ш^им а&алама маже> џа пад>не> &џлџт џ садашњем џашу.

Касписко Језеро добијати мање па, извршена воде. Уз то би 30 милијарди кубних метара воде отишло за наводњавање степа западно од Волге. Услед тога би Касписко Језеро пресушило, а то би била штета и за саобраћај и за рибарство. у току протеклог лиона тона

нафте., лета, погодила је најосетљивије Махач Кала ватоваместо Совјетске Уније. Стаљин ривао је милион тона је у Стаљинграду изгубио 200 нафте из области хиљада војника мртвих и пет Грозниј и слао је за пута толико рањених и зароб- Астрахан, као и 4 љених, а није могао да одбрани милиона тона жита, волшки пут: војник Европе зат- које је ишло у пре-

Половину целокупне рибље ворио је тај пут граеатама свог товарене луке Астратопа. хан и Красноводск. Москва је изгубила своју глав- Астраханска лук а ну везу са Касписким Морем ј е П римала ову робу (како га зову Руси) или Каспи- намењену за европским Језером (како га ми зове- ски де о СССР, а сламо). Касписко Језеро, са својих ла је експортне пред439.000 кв. километара површи- мете за луке Ирана. не, највеће је језеро на свету. Цодуше, астраханска Његова најинтересантнија осо- 1уК а налази се не у бина састоји се у томе, што ње- Атрахану, него 165 гова површина лежи 25 метара километара јужно од испод површине мора и океана. града, на отвореном Ово језеро, забачено између мору, где су направКалмичких степа, пустиње јуж- љени кејови за прено од Урала, песка Туркестана, говар са речних дебедних крајева северног Ирана реглија у поморске и Кавкаских брда, игра огромну пароброде, који не улогу у садашњем рату. Каспи- »огу да доплове до ским Језером пловила је нафта Астрахана услед плииз Бакуа у Астрахан (9 милио- ке воде.

хране Совјетска Унија је добијала из Касписког Језера. Астрахан је лиферовао годишње 3,2 милиона килограма кавијара. Опет су неки пројектанти покушавали са плановима да се Волга обогати водом на рачун река, које беже у правцу Северног Леденог Мора, или на рачун Дона, али све је то личило на радаве умоболника. Ако говоримо о тим психопатолошким пројектима, онда радимо то само зато, што је московска влада обраћала велику пажњу на те пројекте, а тиме је приказала колики привредни и стратегиски значај има Волга у очима московских властодржаца. Није важно шта је од тих пројеката остварено, а шта није

на тона годишње) и индустри- Ма колтсо да су било остварљиво, већ је важно ске сировине из Транскавказије ове саобраћајне вето, да су у Москви сматрали (3 милиона тона), а у обратном зе преко Касписког Волгу за главни саобраћајни правцу грађа и жито. Из Краснопут целог европског дела Сов- водска за Астрахан превозили су јетске Уније. Зато је разумљи- памук газ Туркестана, а Турва жилавост битке код Стаљин- кестан је из Красноводска дограда. Офанзива европских тру- бијао жито и дрво, као и 2 ми-

Језерз биле значајне ва совјетску привреду, нису ништа према вези, која се створила у садашњем рату: пруга БендершахАстрахан постала је саставни

Маршал Рајха Херман Геринг

ш « ш » ж м ... т«. ш ш м ш , - ИвТНОСТМ Н8 МНОГИМ ПОЉИМЗ. К80 ЕОЈ НИК М ДрКI13НИК °р ганиз уј в *• ° Ј' ' * 9 снову ревопуционарннх идеја А'

Он о-

АДА се гсесри о војннку, скоро увек се мнсли на млађег човека. Када се говори о држагнику — увек ее ммсли на човека у старијим, ако не н веома старим годинама. Херман Герннг, који 12 јануара ове гсдмне навршава 50 годмиа, је старији војник, али млађи државннк. Мапо је ко сд садашњих војкика — а њих има ммпионн и милиони — направио сјгјнију кари. еру од Хермана Геринга, којм је од пешадмског потпоручника 1910 годмне постао 1940 годмне маршал Вепиконемачког Рајха и витез великог крета Сроздоног крста. Мало је ко од садашњих зржавмика — у нацијама резолуцмонарног покрета, а |ош ман »е у закржљалим нацијама реакције добио такву влвст као Херман Геринг, којм је 1921 годмне студирао у Минхену народну економмју и истормју, а од 1930 годмие сам ствара истормју, док од 1936 годмне заповеда народном привредом Рајха у својству вође четвсрогодишн>ег плана. Године 1930, после национал соцмјалистмчке победе на иаборима у Рајхстаг, Гермнг постаје политички опунамоћеник Адолфа Хитлера, м на тај начмн учествује најагилније у покретан>у мстоомских догађаја Немачке, а истозремено Европе м целога света. После две године он постаје претседник Рајхстага, и онда после огромне победе националсоцијалистмчког покрета на изборима, формулише свој политички програм: воља народа је прого. вормла. Најзад ће овој вољи следовати дела. Та дела следују на свима пољима државне делатности а Херман Геринг узима учешћа у де-

■■

ш

Маршап Рајха Херман Геринг (Ве1дас1ег ВИсЈадеп(иг)

снову ревопуцмонарннх идеја долфа Хитлера. Он шири политички утицај Рајха преко европског континента, путујући у Рим, Будимпешту, Београд н Атину. И он покушава да дође до споразума између Немачке и Француске, јер је убеђен »да у Европи не не мо. же бити дуготрајног-мира ако нису уређени немачко-француски односи«. Он је бмо најинтимнмји Он органмзује немачки ваздушнм сасбраћај и немачку авијацију. Он претвара немачку територмју у аутархичну средину, оспО' бађајући тиме немачки народ те енономско-попитмчке блокаде, ко ју је јеврејство започело давно пре рата, и тиме ствара привредну Сазу за садашњу победу Рајха. Хсрман Геринг постао је Један од највећмх људм садашње Езропе. То ни|е последица рођења у нексј утицајнијој породици (он је ређен у Розенхајму, 12 јануара 1893 године, као син бааарског чммовника), то није последица неке нарочите способности за прављење бирократске каријере или узлета у демократско-парламентарне сфере. Геринг дугује сзсј успон огромној снази свог војничког духа. Он је бмо војник кад се борио у Светском рату као најбољи пилот Рмхтхофенсве посаде. Он се борио као војник кад је ступио у редове Хитлеровог покрета и помагао вотју тог покрета да освоји поверење, љубав и оданост народа. Он је био војнмк, коЈи се борио против свих економских тешко&а свсје отаџбине, савладавши их и подигао Немачку на садашњи ступањ економске моћи. Он је био воЈник када Је предводио немачку ваздушну снагу у борби протиа Енглеске, на Источ. ном фронту и када је завојевас Крит помсћу ваздушног искрцавања, преко мора, првог и једмнствеиог у историји човечанстаа.

део саобраћајне линије Њујорк —Москва. Астрахан је престао да буде лука Совјетске Уније (јер нема волшког пута) и шегову улогу поделили су Гурјев и Кра-сноводск, чије железнице морају сада да улажу крајње напоре како би пребациле бар десети део оног терета, који је носила Волга. Испоруке Совјетима од стране Англосаксонаца смањене су. Совјети немају више много стратегиског кредита. Веза са Совјетима је отежана псбедама немачких подморница на океанима Довоз у Совјетску Унију н« функционише како треба, јер ј« Волга затворена. Једино још кавкаски фронт Совјета може да добије извесие количине рат« ног материјала преко поморск« пруге Бендершах—Баку. ' Саобраћајни значај Касписког Језера много се смањио, али баш зато се повећао стратегиски значај ове области око Касписког Језера. Немачка војска држи у својим рукама 4 пута, који воде преко Кавкаских брд^. У совјетским рукама валази се само пети пут. Пролеће може да донесе ново оживљавање фронта на Кавказу, и бољшевици, свесни тога, већ сада изграђују фортификациске ли.није код Кутаиса и Тифлиса. Совјетима је потребно да добију поново везу са Касписким Морем, а то значи са англосаксонским путем преко Ирана. Англосаксонцима је потребно да се одржи положај на Кавказу, Јер Кавказ штити Блиски Исток, у који су се увукли војници Черчила и Рузвелта. Зато се овде, на обалама Касписког Језера, може да одигра судбоносна битка овога рата, мождч и одлучу јућа битка.

М, ВоЈиоввЕ