Српски народ
8 феВруар
СРПСКИ НАРОД
Страка 15
Познгвоње ШШ! Мудри мученик Сенека Хајди. девојче с планине Инж. агп. Властимип Ђ. Ћпп- ' ЈЈ
Инж. агр. Властимир Ђ. Ђор ђевић: Пшеница, порекло, сорте и гајење, ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, св. 29—30), Београд 1942, стр. 12, дин. 20. У овој дво-струкој свесци Пољопривредне библиотеке инж. Вл. Ђ. Ђорђевић саопшт.ава све оно о пшеници што је потребно да зна и што може да схвати наш пољопривредник. После увода у коме се говори о ботаничким особинама пшенице, њекоц хемиском саставу, историји њеџа култивисања и раснростра■ њености дата је сажета систематика само познатијих врста пшенице. О њеним сортама и варијететима говори се укратко на крају књиге. Врло јасно израђени цртежи појединих врста пшенице много су допринели, да овај део књиге и поред сажетога твкста буде разумљив и приступачан. Други део књиге говори о оп' штим условима култивисања ове биљке осврћући се посебно на озиму и јару пшеницу. У посеб{ ном одељку је приказан, код нас слабо практиковани, метод јаровљења семена пшенице, који баш код нас има врло често могућкост . промене. Прошле године, на пример, у неким нашим крајевима је била ометена озима- сетва у крајевима где се јарица обично не сеје, па су читава пространа подручја остала иезасејана пшеницом, јер семена за пролетну сетву није било. Да је систем јаровљења био практикован то се не би могло да догоди. Осим овога метод јаровљења семена пшен^це може се усттно- .угтотребити кад год се позави потреба бржег стасања Жита, па би га требало код нас отлолети. практиковати. На крају књиге сасвим укратко ,се говори о болестима пшенице, што свакако значи. да ће се^овоме питању посветити посебиа свеска ове библиотеке. Инж. С. Ђ. —жМЕБУНАРОДНА ИЗЛОЖБА КЊИГА У СОФИЈИ У Софији ће се ускоро отворити Међународна изложба ^њи' га. Изложба ће у првом реду прФказаТи дела национално-васпитног карактера. На изложби ће ол страних држава учествовати Немачка, Италија, Јапан, Маџарска, Румунија, Финска и ДР.
Збпеса: МаесћН&ег а/з (Ја$ 5сћ1ск$а1, е1п Зепесакгеујег, е1пзе1еИе( ипд идегве(г( уоп Н / оИ§а.П8 Зсћитасћег, Уег1а§ О^еШкћ, 1е/р2/,? 1942, 306 ЗеНеп, Рге'1 $ кећипдеп 3,80. Просечни човек који није заборавио све ш?о је научио у школи, али се није бавио филоЗофијом, зна о Сенеки да је био римски филозоф, да је био учитељ Неронов и да му се Нерон одужио тиме што га је послао ,на онај свет (као и рођену мајку и толике друге). На пољу филозофије, уколико пбд њом подраЗумевате тачно „инвентарисање" онога што знамо и разврставање својих мисли, стари Римљани, добри војници, уцрављачи, политичари и техничари, заостајали су иза својих учитеља Грка. Схватамо ли пак филозофију по либералнцјем тумачењу здраве, стваралачке мудрости, никако не смемо да потцењујемо Сенеку. Мање него икад у данашње доба, кад сте више него ли у редовним приликама жељни моралвог путовође који ће вам помоћи да се сналазите у ономе што бити мора, да се прилагодите свему што тражи ново доба, што изискује интерес нових поколења, Сенека вас учи ^а Губите страх пред судбином, Он је пун тепже, оловне збиље, а да вам при лектири онога
што је написао никад не буде досадно. Стари римски државник и књижевник у довољној је мери прошао школу античких теоретичара да би научио не само вештину систематског груписања мисли, већ и убедљивог излагања. Да поменемО узгред да многи немачки пнсци, без у'шт^ба по страхопоштовање које заслужује Фридрих Ниче, сматрају да је његов суд о Сенеки био неправичан. Уредник и преводилац Шумахер врло је згодно извршио избор грађе за ову Сенекину антологију. Нарочито признање заслужује тиме што је у њу унео доста из Сеиекиних писама Луцилију.
Дани које сам волео Дани кој& сам волео беху лепи И ретки ко егзотични неки цвет. Времена је ход некуд њих однео Где укочи се сваког полеха крет. Сад будан сан>ам као месечар Што иде кроа Пашо стварности и сна Па жуди за оним што некад беше Али што више неће да позна. Спокојно тече моја крв, Ја сам ко плод румен и зрео. Све што је било, опет, биће, С.амо не дани које сам. еолео. . . МИДОВАН ЈОВАНОВИЋ
Јохана Шпири: Хајди, роман за децу и оне који воле децу, превео Ж. Вукадиновић, илустровао Мома Марковић. ИПРОЗ („Златна књига" изван редовног -кола), Београд 1943, стр. 360. Наша иначе сОлидна дечја литература обогаћена је преводом одличнОг дечјег романа Хајди од Јохане Шпири. Да је Ово дело раније преведено на наш језик, верујемо да би до сада доживело неколико издања, толико је блиско дечјој души. Хајди, јунакиња овог романа, сироче је које чува дед на планини, усамљеник који годинама не силази с планине у село и не воли друштво. Његов доста тмуран живот разведрава својим присуством мала Хајди, племенита и ведра девојчица, послушна и кротка, која воли свог деду и помаже му у домаћинству. Једно време 'надвио се тежак облак сете над малом кућицом Чике с планине. Хајди су одвелиуградкод послодавца њене
Овај роман о девојчици Хај-> ди, написан тако искрено и проживљено, одликује се нарочито лепим описима, избором типова племенитих и добрих, и сјзјним диалозима између младих и старвх. Тако написан роман оплемењује читаоца, чињеница необично важна за добру дечју лич тературу. > I Превод г. Вукадиновића одли* кује се чистим језиком и лепо употребљеним изразима блиским деци. —жДон Кихот уџбеник разоноде Сервантес: Дон Кихот. Београд 1942. Издање Југонсток, Стр. 147. У најлепша дела шпанске књи-: жевности, како је већ давно утврђено, спада Дон Кихот, фантастична приповест од Сервантеса. У издању Југоистока, та фантастична приповест, лепо опремљена, течно преведена, сада је приређена и за српску младеж, Значајна је то књига. Писана једноставним језиком, изражена једноставним мислима, она има и једноставну замисао; изврћи руглу сваку усијану главу, укротити и вратити стварно-
Лирика из земље кризантема
Раи1 1<п1ћ: РгиећПп^, $сћ\уег(ег, Ргаиеп, е/пе Аизтуаћ/ јаратвсћег СесИсМе аиз апс1ег(ћа1ћ Јаћг(аи$епс1$п, Уег1ае Раи! МеН, ВегПп 1942, 160 5е1 (еп, Рге1$, еећигнЈеп 4,80 РМ, И пре великих догађаја Другог светског рата у којима водећа нација Далеког Истока игра толику улогу, и код нас је владало велико интересовање за све што се тиче Јапана и Јапанаца. Зар не мора да побуђује и радозналост и равнодушнијих
жамшна. Када Вас назеб баци у
А5Р1КШ
поаељу, посао се сва више гомила. Штобрже оздравите, то је боље! Ви знате да код сваког иазеба увек помажу АСПИРИ Н-таблете, Узмете ли АСПИРИН у право време, тиме сте себи
много помогли.
I
/ / / Р«« рег. поа 6р. 23579 од 260^1-1941.
умова ова земља чији је народ с једне стране толико конзервативан у чувању своје прастаре културе и њоме услозљени* појмова, док с друге стране управо муњевитом брзином присзаја (и у даљој обради често надмашује) све најповије тековине науке и технике које се јављају широм света. То интересовање између осталог обухвата и јапанску књижевност. Лит, издавач овога дела, није нам дао само пробе савремене јапанс-ке лирике, већ нас својиМ примерима проводи кроз не мање од петнаест столећа јапанске књижевности, ваљда у жељи да и тим ггутем доприноси сузбијању скроз Погрешног мишљења да су Јапании (за разлик 'У од Кинеза, како се обично. вели) „скоројевићи на пољу у.чне културе". С обзирсм на дубоке разлике у менталитету које нзс Европљане де.те од синова Земље Кризднтема* мора се рећи Да Дословни иреводи песама у прози нашем читаоцу пружају више пбјма о јапаНском схватању но што то могу само по себи одлични, уметнички немачки препеви. -ЖИСТОРМЈА ИТАЛИЈАНСКОГ ФИЛМА Издавачко предузеће „Бспериа" припрема велк.со поп;, рно дело о историји италијанског филма. На овом делу ст. ђиваће, поред 1г~ л -""гавника министарства просвете ,још и читав ни,з познатих '^илмских писаца, критичара и уметника. •
тетке ДеТе. Хај- сти сваку претерану уобразиљу, ди је у граду Та Ј похват није лак, али кад уи - спе, он успе и за недорасле и за требалб да заоавља малу кларЈ, 0Д р асле1 у Спе као животна истићерку Детиног послодавца, ко- . ја је услед болести морала стал- Дон Кихот је у потпуности уно да Седи У кући, у покретној Спео као ведра животна мудрост.
наслоњачи Али велика туга за планином и дедом најзад је умилостивила њеног штићеннка у граду, и Хајди поново долази код деде, сва срећна што ће моћи поново да пије свеже кравље млеко и да Јури по падинама планинским; заједно са својим другом Перицом. Преко ЛеТа долази јој у посету Клара. Пгрица слу-.ајно поломи њену наслоњачу и зато Клара учи да хода,' најггре е ГТерицом''^' ХгЈЈДи, затим с ' деДои и Хајдц, а после. тога сама. И дсвојчица из града излечила -ее тако у дивљинм, окружеиа племенитим људима. Хајди је у сраду иаучила да чита и на крају она је учитељ малом Лсрици. којИ јсдног дана еаа сроћан саопмГглџа својој ' мај-' Ди да је и'кс'меа.
прд чијим се осмехом нижу вратоломне пустоловине витеза луталице и његовог пратиоца. Дон Кихот и Санчо Пансо постали су човечански узори једне комичне и једне опрезне свести. И није чудо што је Дон Ки• хот постао уџбеник разоноде, нека врста иронизиране епопеје, извргање руглу свега што прекорачује међе стварности, .међе здравога разума. Преко Дон Кихота шпанска књижевност постала је учитељица ведре мудрости, благо и хумано указујући на људске ма«е, људСке слабости. Донкихотизам, тојест трагедија емешнога, учи нас о недаћама ЉУди С неДисциплинованом уобразиљом, учи нас -да је стварност једио >а болесна фантазија лруго, учи нас. да ко се претерано Затргје тај се претерано и рвсмлаНује. Та поука, казана необично занимљивга "добро ће доћи српској младежи.
НОГВЕШКД И НОРВЕЖАНИ
Егпа ХепФ/а1-01гк$еп: Могус' б'а.: Са ч№ исће Увјк$^с&кМ,, Цаигагјаз ВаугеиГћ , 1 87 /' ићГнСП, ^СкгС-ЛЈСП 6.КМ. Норвешка побуђује ннрочито интерасовањ.е немачког народа: типична германека земља, колевка мног.их заједничких германских митолошких легенди, постојбина чврстог и здравог соја људи који. се мање од "својих суседа мешао са другим елементима и који је по својим старим градовима, својим пашЊацима, својим рибарским насељима сачувао леие германске расне одлике. То сазнање је свакако н побу-
дило једно од најстаријих и најактквкијих полуслужбених издавачких ' прсдуЗећа Иационалсбциалистичке немачке радничке странке, Жупско издавачко предузеће у БаЈројту, да повери гђи Ерни Лендвал-Дирксен, која је себи створила лепо име уметничког, стилског фотографа, да одабере албум уметничких снимака К'о]и ће допринети с?ој обол разумевању Норвешке. Можда ће из тих снажних, лепих, складних и одлучних ликова норвешких сељака и морнара понешто учинити нама разумљивијим ствари за које понеко нема довољно нравилног разумевања .