Српски народ

ј фебруар

СРПСКИ НАРОД

Страна 7

Обнављање Србије у духу националне

Сваким дансм, постепено, смишљено и органски удара се по један темед. у духовном и материјалном изграђивашу Нове Србије, норог српског друштва у духу старог српског поштен>а, према пстребама новог времена са срествима модерне организације и технике. Место ранијег јаловог политизирања, партиског бесовања, док је земља чамила у заосталости губећи драгоцено време, преовлађује но вдух напретка, рада и диспиплине за добро целине и за величину обновљене српске отаџбине. Постепено тај нови српски патриотизам социјалне правичности економског благостања за цео народ потискује старе методе ранијих режима. Читави редсви друштвени, омладина, као и појединци прихватају та,ј нов дух, надахњу.ју се начелима рада, поштења и правичности и дају свој прилог у напорима за обнову Србије. У том смислу треба забележити и разумети смисао леие шнифестације новог доба, које настаје у животу српског друштва, која се догодила 1. фебруара поводсм оснивања гране Привредника за омладину и увођења у живот Правила о уређењу сарадње „Привредника'' са Српском заједницом рада.

Овој свечаној седници присуствовали су господа: претседник Владе народног спаса и старешина Српске заједнице рада геиерал Милан Недић, министар просвете Велибор Јонић, министар народне привреде др. Милорад Недељковић, претседник Беа.градске општине Драг. Јовановић, помоћник министра унутрашњих послова Цека Ђорђевић, шеф кабинета претседника владе пуковник Масаловић као и прететавници свих привредних корпорација и установа. Седницу је отворио претседник Београдске трговачке омладине Никола Беловић који је поздравио госте н између осталога рекао:

„Част ми је отворити ову седницу која је сазвата поводом уласка Привредника у Српску заједницу рада. Београдска трговачка омладина и Српско друштво Привредник, то су установе које су спремале и спремају пионире за српску народну привреду. Уласком у Српску заједницу рада, овом пажњом коју претседник владе и министри поклањају привредним институцијама, појачаће се наше установе, да још бољим путем корачају и спремај^ пиоиире српске иародне привреде". Затим је узео реч претседник Српске владе г. Недић, који је између осталог рекао:

Реч претседника Владе

„Драга браћо, Мени је особито мило што сам дошао лред вас, пред један овако еминентан збор да вечерас одужим једну дужност према оној установд и према оним људима који су били далекозиди, били велики Срби, велики нацОналисти, који су мислили на будућност српског наррда, а то су били они људи који су основали једну тааду корисну установу као што је Привредник..." ~ Ако посматрамо Привредник и упоредимо га са бсталим установама државним ми ћемо видети да Привредник има велики замах, историски значај за све српство у националном и привредном погледу. Резултати које је он постигао су велики. Он може да стоји као светао пример свима Србима који желе да допринесу општој ствари, српском народу, његовом опстанку и напретку. Када се зна да је Привредник збринуо тридесет шест хиљада деце и да 'је пет хиљада деце извео на пут, створио им радње и егзистенцију и поставио их као стубове српског народа и српске мисли онда му се у име Отаџбине мора одати признање... Ми смо се вечерас сакупили овде по једном великом народнсм послу. Привредник по својој идеји мисли његових оснивача, учинио је нов замах са којим ћемо се дичити и ми данас и поколења доцније. Видећи тешко стање српског народа и његове муке и незоље он прискаче данас у помоћ Срп

ској заједници рада. У Српској заједиици рада имате добар део омладине илие, ксја ни-е збринута, а то је радна наша омладина. Т6 су они људи Т<оји носе терет целог Српства, људи који имају да сонављају нкшу стаџбину упропашћену. Те радне људе, ту радну омладину треба збринути, треба је васпитати и нациоиално и морално и стручно, треба је упутити на здрав пут да не залута, да не иде у интернациоизле, него да служи своме народу. То дело, тај велики посао, ево, вечерас предузима Привредник.

штШ

Претседник Српеке владе, генерал г. Милан Недић, на заједничкој седници Привредника и Српске заједнице рада. (Снимак „Српски народ")

» .1«

ШК I -Ш НИ МШ' - I

То корисно -дело има да изврши Привредник, ксји је вољно пришао Српској заједници рада, и укључио се у њен рад. Може се мислити колики ће успех^а буде у најкраћем времену. Ја не - сумњам у тај успех јер знам да је у Српској заједници рада и наша стара и светла устаноеа, Бесг;# ;ска трговачка смладина, са свсјим челником и претседником Беловићем. Она је друга гаранција да ће то дело да успе, јер од момента ступања Београдске трговачке омладиие у Српску заједницу рада ссетило се како је дошла нова снага, нова еиергија, осетио се успех у свима правциМа и на свим странаМа. Сада долазак Привред кика има још више да појача и да да још веће резултате. Стога сам ја веома срећан што вечерас могу да истакнем ту срећну сарадњу." ■ 1 После претседника владе армиског генерала Милана Недића, заменик старешине Српске заједнице рада Зарија Поповић прочитао је Правилник о уређењу сарадње Српског привредног друштва Привредник са Српском заједницом рада.

Не сме се чекати ...

3) Погом је узео реч министар просвете Велибор Јоиић који је рекао следеће: „Данашња влада руководи се следећим основним начелима која спроводи: 1) не сме се чекати и одлагати са реформама које су потреОие за обнову земље и препород српског народа; 2) приватна иницијатива се не сме одбацити, већ је улога државе да њу контролише и диригује, како би држава и приватна иницијатива ишли једним те истим смером на корист наиЈе народне заједнице. У циљу економисања снага целокупан наш живот засновати на унапред проученом дугорочном плану, који ће бити обавезан за све. Мора се прекинути са рђавом праксом прошлости по којој се са променом министра све из основа мењало и почињало све изнова: Под утицајем партиско-

политичких режима и у Министарству на чијем се челу налазим рађено је без плана и система. Школе су отваране не према стварпим потребама народа и државе, већ из демагошких разлога. Тако се могло десити да код нас постоји огроман број гимназија, док је број стручних школа несразмерно мали". Др. ААилорад Недељковић, министар народне привреде говорећи о плаиској привреди код нас рекао је да се чине велики напори да нашу народну привреду, која је основица нашем националном државном животу обновимо, а то можемо учинити рекао је министар Недељковић по једном смишљеном плану за једну планску привреду. После тога узео је реч претседник Београдске општинеДра-. Љ. Јовановић који је рекао: „У односу на нашу далашњу тешку ситуацију од еминентног значаја је ово вече због тога, што је то први

пут од кобних дана• наше пропасти да се ми уједињујемо без обзира на личне корисги, да уједцњени можемо да преживимо тешкоће које имамо, које се стварају и које сваког дана прете да

буду теже. Ја вечерас желим пред овим скупом да укажем на једну велику истину. Окупите се привредници Србије и понесите једап ореол*којН' ће значити некада много".

Привредници поздрављају рад Владе

Затим је узео реч г. Милан Стефановић, који је у име друштва „Привредник',' поздравио претседника српске владе,. рекавши: између осталог: „Вашим доласком на ову нашу прву седницу учинили сте нам велику част и ми смо Вам од срца захвални, јер у том видимо признање за наш дугогодишњи рад. и Вашу Оршу и /ккрспу гежњу да нас помогнете и да утврдимо смернице нашег будућег рада за постизавање оних циљева у нашој привреди, који воде добру и напретку нашега народа, за кога сте се Ви толико зачожили. Уласком у сарадњу. са Српском заједницом рада ,ми добијамо подршку да. програм нашега рада у заједници са овом установом проширимо и да га изведемо у оној мери, како то интереси н-вшега народа привредног живота државе и дру-. штва у пуној мери захтевају.". Претседник Трговачке коморе г. Ч. Петровић узимајући реч, поздравио је обнову „Привредниковог рада",. рекавши између осталог: „Последње децеиије наше привредне историје испуњене су светлим страницама о раду нашег друцгтва „Привреднии"; „Привредник" претставља нашу велику нациоиалну тековину нс само по своме раду и његовим резултатима, него још и по д-уху којим је тај рад испуњен. Поред тога што својим радом „Привредник" врши велику мисију у нашем народном и државномживоту, он нас ис^одобно у• чи, да Србин бипи значи пре свега конст.руктивцо радити на на■родцом пољу и ,то рџдити плански, смишљено с једне стране, истрајно, искрено и скрото, тако рећи ћутке с друге стране. Ми .нарочито ударамо гласом на ову последњу врлину „Привредника", сматрајући да данас више него икада наш народ треба да се учи планском., смишљеном, истрајном, искреном и скромном раду на народноме пољу. Утолико пре Трговинска ко-

мора поздравља ову обнову „Привредниковог" рада, дакло не само као весника нових успе• ха на збрињавању наше омладине у привредним делатности• ма, него и као весника. новога духа у раду за народ и државу. У име Индустриске коморе г. В. Јовановић поздравио је спордзум -дрсхигнут . између Српскс ааједнице рада и ,јПривредиика. к,-!о Срећно решење за будућу делатност' Ових установа, па је за.тим рекао: „Будућност с%пске привреде почива на нашој привредној омладини, на новим нараштајима, који ће као радници, мајстоци, запатлије, индустријалци и Трговци имати да. развију наша природна богатства и упуте српску привред.ну делатност ка истинском процвату, на корист наше драге отаџбиие Србије. За ове замашне и сложене задатке. потребно је оспосорити наш привредни подмладак, развити у њему .љубав према раду и свест о његовим привредиим дужностима, пружити му потребно опште знање и стручно познавање послова, једном речи, дати му солидан основ за његов будући р&д и живот. „Привредник" је кЋо добровољна организација једне групе родољуба, започео ту вамну акцију и кроз неколико деценија са успехом је водио". Претседник Занатске коморе г. Стојановић захваљујући иницијативи претседниха Владе V своме говрру изнео је како се раније између државе и привр.еде био створио јзз и како у оонављању Србије треба другојаче да се постугш: „Дај Бсже да се то више не врати! Дај Воже Да се све наше. снаге коорлинирају у једном снажном и заједничком раду II сувише смо екопомски заостами да би смели да пустимо да -ствари иду како су ишле. Џи мбрамо брзо и енергично да радимо на свима пољима да би надокнадили оно што^се пропустило, па и оно што се уништило ОВИМ ДОЧ гађајима".