Српски народ

30 Јануар

СРПСКИ НАРОД

Страна 9 » I .11- I ■■■! ■ шМ

Отпочели су велики радови на подизању спортских вежбалишта

Министар просвете Велибор Јонић образовао је пре извесног времена комисију са задатком да проучи питање просторија и вежбалишта за телесно васпиташе ш слорт у Београду. У комисију _су ушли и претставници Београдске општине. Комисија је завршила рад, који је Министар просвете усвојио, тако да су већ отпочели претходни рздови на остварензу десетогодишњег, односно ужег трогодишњег планз, којн ,је комисија предложила. Сва вежбалишта деле се на пет зрста и то; 1) за децу до 7 година; 2) за децу народних школа; 3) за средњошколску омладину; 4) за универзитетску омладину; 5) за ваншколску омладину и одрасде. У Беаграду има да се обезбеди 4,5 кв. метара вежђадишта на једног становника, која ће бпти распоређена у свима крајевима. Број вежбалишта за децу. до 7 година повећаће се тако да на сваког становника дође 0,25 кв. метара простора. Избор места оставља се Београдској рпштини. Физичко подизање омладине При зидању сваке нове школске зграде за народне школе има да се предашш једна дворана за спорт и гимнастику, двориште за шетшу и игру, као и аежбалиште за спорт. Постојеће школске зграде и даоришта нмају се у том смцСлу преуредити. Ниједна нова средњешколска зграда не сме се подићи без једне дворане за гимнастику и спорт, једне радионице за моделирање авиона, јед^илица, чамаца, аутомобила, мотора итд., дворншта за шетњу и игру, одвојеног спортског вежбалишта и једног затвореног пливачког базснз бар на сваких 50 одељења, Средњешколски стадиони биће подигиути код Топавских шупа V Војводе Глигора улици и на Лаудановом шанцу испод „Звездаре". Стадиони ће имати по два футбалска игралишта са вежбалиштем за лаку 'атлетику, игралишта за разне спортске игре, дворану за бокс, рвање, мачевање и друге спортове. Стадион код „Звездаре" имао би јаш отворен пливзчки базен са трибином, а етадион код Топовских шупа игралиште за хокеј на трави ?а трнбинама. За зимски спорт средњошколаца прежвиђају посебни објекти на Авали, Копаонику или Тари. Идеално би било кад би за уииверзитетску омладину постојало за сваки Факултет по Једно спортско вежбалиште. За ту сврху могао би се употребити један део слободног иросторз код Техничког факултета. Поред тога Београдски универзитет требало би да има свој сопсгвени спортски центар, неку врстууниверзитетског спо^тског села. "Као најпогодније место предлаже се Ада Циганлија. За ваншкодску омладину иредвиђаЈу се вежбалишта за фа• бричке раднике, спортска средишта, иградишта и стадиони спортских клубова. Свака већа фабрика или радионица била би обавезна да одржава за своје особље и раднике посебна вежбалишта у близини фабрике или њеног насеља. Спортска средишта Предвиђено је подизање такозваних спортских средишта у парковима и зеленилу, у разним крајевима Београда и то: у Ботаничкој башти затворен пливачки базен и терен за кошарку и одбојку са трибинама; у Прокопу отворен пливачки базен, игралишта за тенис, кошарку, одбојку, хазену, дворане за бокс, рвање и друге спортове; на Топчидерском брду код „Звезде" хокеј на трави, рукомет и лака атлетика; у Кошутњаку терен за јахаше, кошарку и тенис, стазе за санкање и смучарска ска-

каоница; у Доњем граду отворен базен за купање са плажом, рестораном и дечјим базеном, терен за тенис, кошарку и одбојку; у улици Краља Александра код Резервоара, футбалски и лакоатлетски терен, отворен пливачки базен; на Дедињу (Лисцчји поток) два тениска игралишта и један мањи базен; У улици Господзра Вучића код циглане „Стиг", терен за тенис, кошарку. одбојку, рукомет и хазену. Задржаће се на својим местима и по потреби боље изградити постојећа цгралишта и стадиони; на Топчцдерском брду стадион БСК и С. К. 1913; на ТашмајДану игралиште БТК, на Дунаву игралиште БАСКта, код Цареве ћуприје хиподром Дунавеког кола јахача и клуба „Св. Ђорће". као и стрелиште, у Горњем граду тениска игралишта „Шумадије" и Боб-клуба. По\?ед тога предвиђају се нови терени за велика епортска игра. лишта и стадионе: на обали Дунава у близини Роспи-ћуприје, у Маринковој бари, на Баџовом брду, у Макишу и у -Раковици. Ада Циганпија Острво Ада Циганлија крај самог Београда има да се претвори У најпријатније спортско средиште Београда, које ои претстављало атракцију како за грађанство. тако и за туристе, као место за спорт и за забаву. На Ади Циганлији били би заступљени сви спортози, као футбал, рукомет, лака атлетика, коЉарка, одбојка, хокеј, тенис, пливање, бициклизам, мотоциклизам, аутомобилизам, веслање, голф, бокс, рвање итд. Поред разних просторија за спорт подигле би се просторије за позориште, биоскоп, концерте, хотел, ресторан и дрКомплетни олимпијски. стаднон подигар би се на Бањичком пољу. Футбалско - атлетски стадион могао би да прими 80 до 100.000 глвдалаца, а пливачки стадиоп око 20.000. Школа би имала посебан затворен пливачки базеМ. Репрезентативна палата спорта. Спортски дом, имала би се, подићи на Булевару Ослобоћења, на месту бившаг Учитсљског дома, односно „Астрономије". У Дому биле би смештене канцеларије свих виших спортских организација, поред дворана за спортске свечаности и велике приредбе. Уз овај Дом подигао би се и један стадион за хокеј ча леду, клизање, а вероватно и један пливачки базен. Од ових радова предвиђених у десетогодишњем програму, у току прве три године рпштина би имзла да подигне игралиштз за гецу до 7 годинз, да преуреди чграде и двориштз основних школа, да подигне спортскз сре^иштз У Доњем граду, у улици Храља Александра код Резерзоара, у Ботаничкој башти и Прокопу. Држава има да изврши треуређење зграда и дворишта средњих школа, да подигне срејњошколски стаднон на Лаудаловом шаниу. школе за телесно заспитање, Спортски дом, зимске спортске објекте на Авали. Спровоћеље овог плана односи се исто тако и на већа места у унутрашњости, чија ће град:ка поглаварства, у еарадњи са

Министарством просвете, израдити такође планове за подизање спортских објеката у својим местима. Изнсвши ове основне предлоге комисије, Министар просвете Велибор Јонић рекзо је: „Свертан сам тешкоћа које наад аа извршење ов°г програ. ма претстоје с обзиром на да. нашње прилике, Али сам, заједио с мојим сарадницима на овом послу уверен и убеђен, да идући овим путем градимо једно рвваирег^но дело од највеће в;»жнООТи за бољу будућност наше омл^дине и иашег народа."

Ан>е>кд>ше> ВИТЕШТВО ПРИНЦА ЕВГЕНИЈА ' За време пОбедоиосне војне у фдандрији, за време Рата око шланеког престола, принцу Евгенију дошла је једног >дана депутација неког средњег Фландпијског града. Упитани«шта же ле, изасланици тога града'су изјавили, дз су .чули како он ми 'ели с војском да прође и кроз њихов град. Доиосе мУ, веле, у име Градског већа 100.000 талира (^а оно време, почетком XVIII века,, релика свота) као доброВ'0љну контрибуцију, е тиме да прииц Евгеније у замену за то обиђе њихов град и поштеди га свих реквизиција. — Е, баш штета, насме.ја се принц Евгекије, ваших 100-000 талира баш би ми добро дошли, пошто су благајне моје војске поилично исцрплтене, а нсван из Беча стиже са задоцњењеМ. На жалост, новаи не могу да примим" пошто нисам ни имао намеру да с војском креием преко вашег града. к Потом је срећне изасланике почаствовар добрим дсручком и љ , '*тип их је отпустио. Кад се имају на уму праксе и тјбољих војсковођа целог XVIII столећа, њихово отсуство евих обзира према имовини и најосновнијим интересима становништва оператирне зоне, мопа се тим више Иенити оваЈ пле менити гест .славног победвикр. код Београда. ,.НЕОРО'РКА ИСТ«НА" Славном немачком музичару Хансу фон Билову (умро 1894, зет -Фрање Листа, првћ муж Козиме Вагнер) дошла је једном нека позната глумица да се жали на свог директора позоришта. Та глумииа је некад била врло лепа,-али је у то доба већ увелико козметицима свих врста „ретуширала" .иекадаЊу младост и лепоту. Жалила се да јој директор непресгано чини незгодне предлоге. —г Да знате, г. фон Било, рекла је скоро кроз плач, — да ћу том господину ових дана да скрешем праву и чисту, неабо-. јену истину". „Е, — одговори Било доброћудно, — ако ћете му ту истину збиља рећи необојени, будите уверени да ће нзпасник сместа побећи и да вам никад више неће досађивати".

ИНДУСТРИЈД М0Т0РД в.'Л. У РДК0ВИЦИ К0Д БЕОГРДДД Примв на рад веви броЈ механичара вичних оправкам«® ееррпланских мотора, машинбравара, стругара, бруса^а и фрезера. Плата добра; исхрана осигурана у радничкој мензи, обезбеђено снебдевање породицама главним животним намирницама. Пријаве прима свакодневно лично оделење од 8—12 мас.

Црна 1943 за црну берзу

Нова 1943 година осванула је у сасвим црном виду за цркаберзијаце. Разне установе и контролни оргзни легли су на посао да стану на пут том злу, кбје је већ у почетку хтело да подгриза мучио дело обнове земље. Резул тати се већ показуЈу, Дз сепадодлучнијим мерама, чак и примеиом батииа, није етало на пут шпекулацијан-а са брашном, Бео. грађанима би се можда дееило да усред зиме о.стаиу без хлеба: овако, уеред зиме следовање хле ба је до сада двапут знатно повећано. Црноберзијанце и шпекулаите није лако. уразумети. Да би се то бав донекле постиглр, .било је потребцо да се казне повећавају све више и више- Тако су до конца прошле годнпе новчане казие само у Београду достигле око 12 милиона динара. Поред тога казне затвора укупно срачунате изнеле су преко 23.000 дана, односио око 63 године, Томе још треба додати добар број батинз, затварања ррдњи , забране поеловања и принудан рад. Поред непоередних казни власти су предузеле и друге мере да би стале на пут црној берзи и шпекулацији. На првом месту грађанство је позвано да у томе сарађује и да сваки случај пријави властима уз новчану награду. Затим, основана је картотека црноберзијанаца. Свако лице ко„е се једном ухвати у недозволеној трговини долази на тал иа чин под стални надзор власти, а поред тога не може добити дозволу за путовање. ЈЕДАН МИЛИОН ЗБОГ СОДЕ Нарочито поразан био де_ за црноберзијание месеа дедембар. У току целе године казне се нису пењале до те висИие. Али, било је Ј<рајње време да се приетупи најоштријим м(ерзма. Једном од иајвећих казпи до еада, ез 1 милио.и дннару,, кажњена је беогрздска фириа Дингарац и Стојакозић из К-неза Павла ул. 4-з, због шпекулације оз каменом* со". м и доугим арти клцмз. Запљењено је 160.700, КГР. коустнчне соде, 70,600 кгр. вмони јачне соде и више хиљада килограма кристалне соде, парафина, калкфоннјуца, индусгриског штирка, штирка за рубље, шалитре, лоја и хлебног брашна: роба која је претстављала милионску ередиост и бнла намењена илегзлној трговини. Претставник фирме Риста Дии гарац кажњен је поред тога еа 30 дгиа з-гаора. Купац содс, Вељко Торбцца, цз ФранкопаЈМве ул, 35 Јсажњен је са 30:000 динара и 15 дана ззтвора, а .^ањим кагнама, као саучесници, калсње на су 2 трговачка помоћника и два кочијаша, жоји су руковали и преноекли робу. Изгледа, дз је сода јеДан од најомнљени.јих,- али уз то и једаи од нај.рпаенијИх артпкалз шпекулације. У ту врсту трговине упустио се чак и бивши благајиик Централе за хемиске производе Враико/ Дамјановић, у друштву са бившим тргозцем Милсргдбм Укроииаом, коме је издавао. фалсификовзне палоге за изузимање соде. Првог је суд осудио на 2 годнне и 4 месеца, а»другог иа годину дана и 4'м-ессца- строгог затвора, поред иов чане казне, КРУПНИ ШПЕКУЛАНТР! Петролеум је такође омиљени артикал крупне шпекулзције* 'Због тога .је Стапко Видчћ, трговац из Струмичке ул. 38 кажњен са 100-000 дшт. и 30 дана затвора. Исто толиком казиом кажњен !е Чуба»г<"ћ Г. ( лк'' грговац из Проте Мате, ! е ул. 18, због увоза и продаје разних намирница. Међу доста великим бројем гостионичара; који ,су кал<њени због разннх прекршаја и високих цена јела и пића, нл^всћом ка-зном 1 од 40.000 дин. и 20 дпна затвбра кажњен је Ратомир Ди*

митријевић из ДеЛиградске уљ I, због рззних јела.и пића. Због сирз кажњеиа је са 25.000 дин„ 25 данз ззтвора и 2 иедеље аатеарања радње гостиоии' чарка Јелеиа Васиљевић са О'билићевог Венца 12. » Укупно је кажњено казном од 25.000 дин и затвором до 30 да« на 6 лица. Прекршаји еу били разноразни. На чело шпедитера. кочијаша и фијакериста, против којих су најз-- почеле да св примењују оштле мере, стао је Миодрар ПОиовић из Жоржа Клемансоа ул. 22: казна 25.000 д!ш., 15 данл затвооа и 2 иедеље забране рада, Обућар Сима Рајић : из БздкаЈјеке ул, 3 ематрао је да ципеле, ако су полов' не, онда ваљдз као антиквитет могу да -буду и екупље од нових. Земљорадник из Бегаљицс Бо* Јвидар Стаиковић ролицао је о* еетљивест београдских гурмана Свињским месОм, а фипма Ми« шевић и Крмар из Краља Алек* сан^а ул. 1 осетљивоет београдеких еладокусаца карамелама. Милан Богуновић, трговац из Краља Александпа --- 56 искористио је чак љубав Београђана према свбјој деци и шпекулиеао -гумом за "ену, Сви су кажњени са шз 25.000 дин., затвооом и по временим затварањем радњи. ЗБОГ МЛЕКА 20.000 ДИНАРА Са 20.000 дин. кажњена су у. купно 3 липа, Један међу њи.ма најзад је дохакао због млека, се љак из Жаркова Милутин ЈЗн« ковић, Због ситних кајзерица крупно је платио пекареки радник из Корчулаиске ул. 47 Вла* дикир Серафимовић. Марија Ва« љикова издавала је собе у Добрачиној ул. 12, али је сувише широкогрудо наплаћивала. Поред казне од 20.000 дин. забрањен јод.је рад за 2 недеље. Са 15.000 дин., затвором и по* времеким зитварањем радње од« ГЈ.одно., забраном рада кажњеноје ук""ио 11 лииа. ' М° 1 - њима још једаи сељак, Милован Лазаревић из Рееника, скупо је нлатио због млека. Го> стионичар Газибарић Чедемир иа Немањине ул. 4 пдатио је збрг •кав" т ме, кајзерице и вина, а' његов колега Есгдан Поповић из Поенкаоеове ул. 20 због јела. Послаетичар .Борнслав ИгњЗДовкћ са Теразије. 25 бацио се иа "данашње. време у деликатесие ( поелове и продавао гпожђе. С каћиппством шиек*'лнеала е« 2 к<т <пв: * Л »у 6 о«и » Димитрнјевић нз Краља Петра ул. 44, који,је кажњен \збг>г бунде и Никсла Попов из Франкопанове ул . 44, ко.'Л је кажњен због крзна. Доуси у списку због гкупог т"'9впза је кочијаш Обрад *Јова. ПСвић из Слободзнове ул. 17: чбог рт<\;пље нпп^ате превоза др ва 15.000 дин.• и 20 дана затвора. Истом казном кажњени еу још Синиша Ноааковић, пиљар из Курсулнне ул. 22, због сира; Ми декко Трмић. сељак из Калуђе« оиие, због купуса; Бсрквоје Сте фннозић, пекар са Зеленог Вец. цз 11, због недовољно. печеног хлеба и Драгољуб Николић, трГ-овац из Босаиеке ул. 43; због ф неиздавања рачуиа. 20 К.АЗНИ ПО 10.000 ДИИАРА Док су ргиије казне од 10.000 дин. биле доСта ретке, у Току прошлог месеца кажњено је том сумом 29 лица, поред затв-ора, повремене забрзне рада и прииудног рада. • Поред тога.велики број лица, ч нарочито пиљара, сељака пилићала, трговаца, продаваца и дру гих кажњен је малим казнама до 10.000 дин., које су редовно праћене затвором, повременим затварањем ралње или забраном рада, као и упућивањем на јаз« нс радова.