Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

ТЗ фе&рузр

ј1е.џе*л>ни прсГлед, • ллеђ>унарад.ни*с $,а1аЏа{а

СУДБИНА ЕМИГРАНАТА

ГТоследице конференција у К&ззбланки и у Адани почињу све јасније да се оцртавају. {јоред њих, међути.м, појављују ее и последице неодржавањз они.ч двају конференција, које су изостале: у Мо'скви и у ЛнсаооИУПрва од њих, веро^згцо, инјк била у програму, мада је оче.кивана у политичкнм круговима низа престоница. Друга, међутим, била је предвиЈјена, а изостала је из разлбга, који данас још нису познати, али који, се могу наслутити. Емигранти су узнвми. рени Међусавезнички положај се у току последњих месец дана ниуколико није изменло, — бзр ие у аравцу иостизаваша јединстез погледа и јединства акци,;е. Натфотив, англосаксонски договоРи у Африци лојачали су подоаривост Совјетске Уи|г.је, а кбнферечиија у Адани нтџ је даљег дејства у истом ' рравцу. Промене у Африци,- упркос заједничког сликдња Жирба и Де Гола, задржале су се у иретварању Империјалног савета у ратни савет. Пејрутон остао је на своме положају, упрко« жучних иапада Деголивта, а гечервл Катру, који је имао да ддржава за Де Гола везу са Жироом, вратио ее на свој положај у Сирији. Разговори, коЈи су имали да се одрже У Лисабону и у којимз је требало са бритзнске страие да се умири јарност Ибериског полуострва у погледу ратних плапола и будућности Европе, нису одржаци. Уместо лог», из Шпаније одлазе нови одреди за појачафе П-чаве дивиз ^је, а у Португалу штамла зацочиње нову публициетичку офанзиву против бољвдевизма. Оно, вдто је, мсђутим, цајинтерееавтније поред ових симптома, јесте све већа узнемиреност која је после Казабланке завладала међу емигрантеким владам« у Лондону. Маколико те влзде биле везаие политичким правцем и материјалвим раз-тозпма за ствар „Уједињ-ених нација", оне ипак у бољшеви^му виде угрожавање својих егзистенција и С80ЈИЈ4 планова за васкре своје власти у обцовљеним државама. Први алар.м дОшао је из пољских емигрантских кругова. После жртвовац.а Пољске, генерал Сикорски је у Лондону са владом Његовог Британског Величанства и са америчким прет* ставницима склопио конкретне споразуме у погледу поелератне обнове пољске државе, -» разуме се под претпоставком савезничке победе. Совјетска Уиија . у тим епоразумнма није учествовала, ниги је ио н>има дала евоју реч. Егзистенција та посдерзтце По.кске везана је, међутим, за споразум са Москвом, јер би у слУчају победе „Уједињених нација" свакако Совјетска Унија имала иресудну реч ,у проетору раније п.ољске државе, док су Англосаксонци исувише далеко. Колико еу оии далеко од Пољске видело се у јесен 1939 године, када Пољска у сво■јој борби против немачке оружане силе није добила ни један авнјон, ниједан тенк, ниједну пушку од сројих еавезника за које је заратила. Стари брит#нсии ппан се мења! Генерад Сикбрски је, отуда, у иеколико махова покушавао да дође у додир са Стаљином и да га посети- До овога ■ саСтанка, међутим, није дошло. Атлантека карта. ко.ја је по узору на Вилзонових 14 тачака имала да обезбеди за мале народе теоријски стварање суверених држава, остала је програмом под којим ста.)е само потпиеи Черчила и Рузвелт*. Москиа с« о тој декадрапиЈи ци.је нзјаснила. Казабланка је имала, С обзиром на толико наговештавану англосаксонску бфанаиву на Европу, да преиизира послератне циљеве и, свакако, да одре-

ди улогу поЈединих партнера у реду који би ИМЗо дз се успостави у случају победе у Европи. Сикорски и његовз рладз рачунали су свзкако с тим да ће том приликом дођи до фиксирзња става Совјетске Уније у по. гледу малих државз и у погледу грзнице евеитуалне будуће интересне сфере, до које би Москва протезала свој утицај. Вероватно |је пољска емиграција очекивала да ће том приликом бити фиксиран и од Совјета признат план за стварање низа држзва, које ће бити међусобно савезом повезане, а односом пос.лушности на Лондон наелоњене. Тај нит би ишао од Балтичког Мора до Јадрана. План низа тих држава .је стара енглескз идеја. Средњи члан у томе ланцу трсба. евакакб, премз британским плзновима да буде Ау. стријз под Хабзбурзимз. Нз тај начин би постојзлз кОмолетна баријера, која би ,е једне етране има.та да будб ачгдосаксонски капиталистички бедем против бофшевизм.а, & с друге стране ланац, ко.ји би етезас) обезоружану и побеђену Немачку. Цеди пвај првобитни англоезксоиски план је, изгледа. у глзвамз оних, ко.ји сзмосвесно у Лондону деле Европу и играју се еа еудбинама појединих наро40;'И државз, морао да претрпи измене услед држања Совј.ет.ске Уније. Важан чинилац -у овој измени је, пор.ед закопчаног става Моекве, ј"ош и савршено безинтересовање Сједињених Држава зз судбину Европе- Москва не жели да се реже никаквим обавезама за после рата, свесна тога да за њу пеетоји само тотздан пораз као једна, а општа светска бољшевичка револуција кво другз алтернатива. Грешка у рзчуну Совјета, ко> ји су чекали дз Немачкз ослзби у борби на запздном фронту, па да је онда, онемоћану, коначно здробе, навела је Совјете да уђу у рат. Тај рат они воде због својих циљевз, а не зз епас угрожених.. Англосаксонаца И њиховог капитализма. Онн еу свесни чињенице да су им Англосаксонии чзме[1или удогу да за њихове интересе, крваве. Пред тим сазнањем сви покушаји Лондона да ее на неки начин Совјети вежу за'елучај њихове победе, остају баспредметниМосква зна да јој нико неНе помоћи, ако се њена снага здроби под ударцима европског. оружја. Зато Москва не преузима никакве обавезе према својим назо* ви-саеезницнма. Као играч који ставља све на коцку, стим да добиде све или дз све изгубн, она тражи у сдучају победе целу Европу. »Фантастични планови« Не^олазак совјетских нретставника у Казабланку показао је и емигрантским владзма, толико исто колико и Англосаксонцимз, да о некаквом споразумевању са Совјетимп у пог^еду нолитичких циљева не може бити говора. Орган америчке војске Армиенд Неви Џорнел после Казабланке је сам потврдио да разлог за Стзљинов недолазак на конференнију тРебз тражитн у совјетској теж»>и да се не упусти ни у какве обавезе у погдеду нз послератне планове у Европи.' На овом питању ее сада појављује размимоидажење у англосаксонској јавности. Британска ревија Њу Стејтсмен енд Иејџ/н пише да извесни интереси у Британији и у Сједињеним Државама гледају у војничким успесима Совјетз релику опасност. Извесни кругови, пише тај лист, траже већ данае укидзње испорука на основу закона о уззЈМЈђивашу и иана,јмљива».у Со» вјетској Унији. У Великој Британи.ји појављује се мисао да треба руке спуститн у крило, јер иде.ја да Руси треба коначно да искрваре веома је заводљива. И-

сти лист пише даље, да постојн бпзеност дз Стзљин примети при .једној савезничкој интер-' ренцији у јуЖној Европи, плзн да.се успостзви баријерз против совјетског утицаја. Оно штб је Сикорског свакако највише узнемцрилб је коистатзција, наведеног бритбнског листа, да пољеки емигранти са својим „фантастичним плановима" само још повећавају подозривост Москве, која се појавила у последње време у погледу англосаксонских намера. Свакако се Совјети плзше, завршава тзј лист, да би једна англосаксонска војна снага, која би продрла на европски континенЈ, посредно била уперена против Совјетске Уније и нанела њој и њ«ним плановимз удар. На .другој страни Окезнз. је> врејски норинар Липман у И>ујорк Харадд Трибјуну већ даје савете малим наррдимз Евро'пе да своју споАну цолитику координирзју са Совјетском Унијом У истом смислу је говорио неаавно и британски амбаеадор у Моекви Кер. Пред ораквим перспецтивама. ведики пданови пољске емИграције падзју у воду. А еа тим плановима заједно и наде других емигрантских вдада. Поетавља се ту, разуме .се, питање колико су искрене изјаве, које из Лондона долазе цз извеених тЗ' мошњих политичких кругова у погледу попуштањз пред еовјетским намерама. Оне могу исго тако бити 'плански пуштеие у промет ради умирења Москве и ради дзвзња потетрекз зз даље жртвовање милионских маеа руског нзрода $а иглосаксонеке циљеве. Да, међутим, у Сједињеним ДржавЗм# у погдеду Европе и судбине њених нзрода ие постоји никакво нарочито интересовање, може се ематрати сигуриим. Сједињене Државе интерееује у целои овом рату једино стваран.® шго јзче позиције за америчкн империјалиетички капитализам у свету. За те планове Европа није потребиа, већ је потребно у првом реду оелабљење Бритаиске Империје. А то слабљење би се јед* ном бољвдевизацијом Европе и последицама које би из тога наетале, евакако такође постигло. Изгледи емигрантских влада у Лондону су, према томе, знатно спали. У првом реду се то тиче Сикбрског, затим Бенеша, а исто тако и румунског емигранта Тилее и његовог одбора и клуба Слободара Јовановића. Не само то. Емигрантске влзде су постале за Лондон и његову политику према Совјетима тевдким оптере-. ћењем. Не треба, уосталом заборавити, да се међу њима налази и званично. Непризната, али ипак обилно финансирана руска масонска гарнитура којој ,је на челу велики кнез Владимир. Та гарнитура имала би да ее појави под извесним евеитуалностима у Русији као вдада. која би била потпуно политички и екоиомеки зависна од Лондоиа. Кзко далеко је дошло у разми' моилажењу између Моекве и Велике Британи.је у погледу емигрантских влада, види се и из става совјетских пропагаидистичких радио станица које, цапздзјући емигрзнтске владе, отворено евзки пут закаче, готово неприкривено. и политику Даунинг Стоита у односу нз њих. Према овоме наступио је сада, свакако, у одноеима између Лондоиа и Москве период заоштравања, чији даљи рззвој још не може да ее иредвиди, но који ради природног еукоба интереса може само да се продуби, а ни> како изглади. Подморнице као политички проблем Поред ове замрвдене ситуацнје, у британској штампи иЈјз још један моменат. који' у евакодневним коментарима етоји у првоме реду: подморниие. 0вај проблем престао је дз буде во.шим и постзо је политичким. јер поремећује из о^иова и све

политичке кониепције ангдосзксонских сарезника у погдеду садашњег раЗвоја догЗђЗЈа и њиховог послератног нзставкз- Дуго времена је тема- о подморницзма била објекзт извесног багателисањз. Но чињенииа, што се цз дана у дан број подморница повећава, а бро.ј расположирих транспортних бродова рапидно смањује, учинила је дз је данзс опасносг од подморница Ценгрално питање, које ДЗЈе карактеристику срим а расматрањима у англосаксонској штзмпи. 1939 године рзсползгала је Великз Британија са нешто преко 12 милионз Брт- Томе требз додзти још трговзчке морнарице доминијонз, ззтим отете бродове норвецјких, грчких, данских и францускизЈ бродовласника, једзн део холандске трговзчке морнарице и узапћене бродове држава Осовине. Све у св.ему, то претставлза масу од око 2425 милиона Врт. Сјед^њене Држазе имзле су 1939 године 9 милиона Брт- бродског простора. Кад се томе додз још тонажа јужноамеричких држава, добија се као укупна снага знглосаксонеке трговачке морнарице цифра, која лежи између. Зо и 38 милиона Брт. Од тога је потоп љено преко 30 милионз Брт., а новогрздње ниуком случају од почетка ратз до дзнас нису могле да достцгну више од једне трећине потопљеног бродског простора, — шта више, по свој прнлици су јовд и знатио мање. Отудз је рззумљиво, да између Англосзксонацз с једне и њи^ових савезника с друге етрзне, као и између Лондона и Равдингтонз долззи у посдедк>е време све јаче до изражаја раа дор, који је изазват природном еебичном жељом да се у првоме реду задовоље, — уколцко је то могуђе, ™ еопствене потррбе, а тек у другоме да ее ограиичена тонажа стави ча раеположек.е, га заједничке цкљеве. Из овог вдјног проблема рађа се политички проблем. Обустављање нли још веће ограничавзње материјалне помоћи Совјетској Унији, природКо, продубиће јаз нзмеђу Моекве и Ачглоеаксоиаца. Немогућност, испорука из Сједињених Држава и из Велике Британије у земље Јужне Америке или Истока са својчм великим привредним, мора да изазове и одговарајуће политичке последице. Доказ је, између осталога, баш недавно дала Турска, код које ово помањкање англосаксонске тонаже изазИва природну потребу да ее за увоз траже други извори' и да се извоз упуги у другим правцима, о чему ,је говорио турски министар трговине. Смена страже у Италији Ово помањкање у тонажи је, међутим, истовремено и препрека која у највеђој, мери отежава с?е стратегиске планове Англоеакеоиаца у односу на Европу. За англосакеонско-совјетске односе ова чињеница опет има својнх крупиих последича. а у вези сз свимз моментимз који су у цогледу тцх односа. с обзиром на положај у Европи, већ истзкнуте. Отуда се проблем подморнииа дзнзс постављз кзо нзјвзжнији и војнички и политички пробдем пред аиглосзксонску јавност, И отудз је рззумљиво, што је узбуна, нзстадз тим поводом, свзкога дзна све већа. Тиме што подморнице изззивају читав овад комцликовани низ војничких и политичких последииа, оне постају важан чинилац у свима предвиђањима о исходу рата и о могућностима које ће ее тада појавити. Један од важнијих политичких дорађаја у протеклој недељи свакако је реконструкција и-

талијанске владе, кој'ом прили* ком су сви њени најважнији чланови замењени • новим људима. Ова реконструкција, коду је Мусолини спровео с4ојом познатом радикалном одлучношћу, изазвзлз је у свету разумљџву пажњу, Интересантно је да англосаксонска штампа ниде искористила ту реконструкцију ни за каквепропагандистичке напзде или закључке о Италији, њеној политици и њеној снази- И у престоницама противника Осовине реконструкција се дакле схвата на исти начин. на који се њени' разлози и поводи прететављају у Риму и у БерлинУКао Немачка. тзко и Италија дан.ас врши.своду велику унутрзшњу мобилизацију. Зз ово су потребни људи неистровдени, борбени и одлучни. Муеолиии их је изабрао, а задржао је при томе себи, поред осталих, још и Министарство спољиих послова. Војна, унутрашња и спољна политика су на тај начин у дедној руци. У драматичним тренуцима садашњице, Мусолини и лично преузима непосредно вођсгво и непосредну одговорност за цалокупиу политику своје земље. У новим задацима, који стоје пред Италидом и у измени услоиа који су постојали кздз де она ушла у рат, требз тражити позадину и разлоге зз промену италијаиске владе, која је сва у знзку окупљањз и мобилисзњз свију националних снага, УЕИЦЈ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ТЕЧАЛЕВИ ЗА УЧИТЕЉЕ 1 Да би се мбђу сеоском омладином пробудила жеља аа напредан рад и утакмица у гаје»у, пољопривредних биљака, Министарство пољопривреде и исхране препоручило је, а Миннстарство просвете приХватило и иаредило стваран>е обавезних сеоских вртова за практичан рад ученика и учитефа на гајен>у поврћа. Како многи учитељи, и поред љубави и интересовања за овај рад, не познају све потребне појединости, Министарство пољопривреде наредило је да сви срески пољопривредни референти имају у то«у меееца фебруара, марта н априла да одрже обавезне пољопривредие течајеве за све учитеље из својих срезова. Течајеви ће трајати по један дан сваког месеца и то у оне дане када буде на.јлакше окупити еве учитеље из среза у среском месту ,а да не изоетају од ишолоке наставе по својим шко« лама.

пски АРОА,

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одгово« ран за садржину листа: Велибор Јоиић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАШИЈА И АДМИНИ* СТРАЦИЈА: Чика Љубина 1/1У« Телефон бр. 20-383. ј ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Крзљице Наталије 100.' Тромесечва претплата 36 дии. гозље се преко „Пресе", а. д. Влајковићева 18.