Српски народ
I Март
СРПСКИ НАРОД
Страча 1ј
Три приповетке Курта Клугеа Кчг( К1и§е: пег СодеИп, <1ге1 МоуеИеп, Уег1а§ Ј. Ећ §е1 [10гп$ МасМ. АддИ Зреетапп, 5(иИ§ап 1942, 80 5еМеп, Рге/з 1 ,80 т. Знаменити тириншки књижевник Курт Клуге доста је касно дошао до ширег и општијег признан>а. али .је ипак још за живота (умро је 1940) дочекао да га најзад н? само правилно оцењују. него да су на.јзад увидели да његова дела спадају у бисере немачке ЛриповедЗчке, а нарочито хумористичке кшижевности. Једна од особености у
Ј изница мудрости А. Каралијчев: Ћуп старо- вешти најнужније су и најполега злата, Бесмртне Езопове зни је на свету". басне, превео Р. В. Живадиновић, илустровао И. Беш- Езопове басне су збир некоков, корице Ђура Јанковић. лико истина кој' је човечанство Издање „Југоисток", Бео-' стекл0 после дугих искустава. град 1943, дин. 100,- стр. 100. ^ су истине вечите _ Раније наше генерације шко-
Наслов који смо дали овом приказу стереотипан је, али и незаменљив. Скуп Езопових басни сачињава праву ризницу
Вештачка вуна н е м а ч но Коћег1 Ваиег: 2ЕИМОИЕ 51ЕСТ, Уег1а§ СоПггапп, ^е/рг/е 1942, 192 5еИеп, Ргењ §едигк1еп 6,20 КМ. Кад се почело говорити о немачкој вештачкој вуни, тој је-
ј - су на Езоповим баснзма динственој домаћој сировини за које је одабрао Доситеј. и још текстилну индустрију, не само у
више но на баснама, на њего-
мудрости кроз све векове. То је вим наравоученијима, пуним ранека врста енциклопедије ведри- ционалистичке философије. не, јскуп свег мудрог што су, Ово издање, превод с бугар-
делима тога великог немачког Љ УД И
памтиоека до данаш- ског .далеко је модерније и бли-
приповедача и хумористе Јесте (за разлику од многих осталих) да новија дела не само не бацају у засенак раније' творевине истог пера, него напротив, чине их још разумљиви.јим, вреднијим и пластичнијим. Тако је Клугеов роман „Господин Кортим". ненадмашан у свом жанру, допринер да се у пуно.ј. вредности упознају. и схвате н>егове ранИ.је приповетке, за ко.јима се тражња после појаве тога романа утростручила. Стога је велика заслуга старог и заслужног штутгартског издавачког предузећа Енгелхорн—Шпеман (код нас добро познагог нарочито по „Еигелхорновој библиотеци". врло распрострањеној међу делом наше публике ко.ја чита немачки) што је приредило ново издање трију одличних хумористичних приповедака Клугеових, чија се вредност .још изразитије истиче сад, кад имамо преглед над целокупном делатношћу оВОГ писца. ■Ч ^ **
њих дана знали да кажу,. Езо- же савременом читаоцу од напове басне, како их ми зовемо, шег Доситеја. Ангел Каралијчев постојале су јога пре Езопа; он успео је лаким стилом да исих је еамо дивно приповедао; прича неколико десетина наја после њега наставили су људи лепших Езопових басни, које је кроз векове да их препричавају, илустровао изванредном лакодопуњују и према средини ме- ћом Илија Бешков. Сликар Бе-
њају.
шков је, заправо, тај који Је
Дивне су Езопове басне у До- басне приближио бугарском^чиситијевој редакцији. Препоручу-
јући их српским читатељима 1833 године, писао је: „Преимуштество (басни) над свим другим состоЈ 'исе што рне совршено прист ->Ј 'е как" највећим философом и политиком, тако и наЈ - простијим сељаном, кои чи"ати само м гу, ч који свој Ј 'език разумеју. Подоцне су воздуху и води, које зато, што се јоцЈ вИц) у1(Инио дд је Дмите свуд ла'—' гчати мог. не чи-
таоцу, а затим и нашем. ОваЈ' вешт илустратор поседује нарочити дар за ову врсту сликања. Линије су му сигурне и пуне виртуозности, личности живе и у покрету, композиција духовита. /
иностранству, и многи Немци прћили су усне и с омаловажаван»ем су изговарали реч која је првог светског рата ушла у међународни речник „ерзац". Али „еггас" овамо, „ерзац" ђнамо, временом почеше у Сједињеним Америчким Државама да запажају да им извоз памука за Европу све већма опада. Због чега то? Поглавито због те много исмеване вештачке вуне и разних њој сличних производа који стадоше све већма да се јављају. У Аустралији, земљи горостасних овчарских фарми које претстављају читаве мале државице, мислили су да не треба толико лако да, погубе живце. Говорили су: „Памук је памук, а вуна остаје вуна. Неће ваљда
нио што Је превео али би нски наш
ову књигу. књижевник
не се гуг какве цене, а у самој
Један који је снимао за филп по жаркој Африци
рт. МагИп МкИ: 1сћ П1т(е (иег т/Пшпеп, $сћп(гепУегЈаз, ВегНп 1942, 412 5е;1еп, 88 Та/е1п, Р/е/з с е1зип<1еп 9,50 РМ. Поздрављамо одличну књигу једног филмског човека која је по својој садржини и природи као створена да подјбднако интересује: и обичног филмофила и онога који Се удубљује у Технику филмског стварања, и љубитеља авантуристичких ромаиа и онога што радо чита геогрзфска дела о тропским крајевима, и онога који ужива у природним наукаЛа и онога Који воли да прати каријеру снажних и храбрих људи, који и поред великих почетних тешкоћа успевају да избију на површину. А такав човек је др. Мартин Рикли (име није непознато на вашем филмском свету) који после успешног рада у чувеним лабораториЈама за научне филмо ве фабрике Цајс-Икон долази до прве мисије за снимање у прекоморским крајевима. Међутим, на
ни варалица и хохштаплер Али Рикли успеаа да га се отросе и управља снимањем у области Килиманџара. Само то име мора да одушеви младиће, жељне знања о туђем свету и крајевима, име највеЈће планине у Африци, на чијим се појасевима нижу једно за другим четири климатСка и вегетациона појаса! Али Килиманџаро који би сам собом био довољан да испуни доживљаје и искуства читавог једног људ ског века, тек је један исеч: из колико плодног, толико у., будљивог рада др. Риклиа ко, је поред тога окретао ручиг своје филмске камере за снима ње и на двору бившег абисинског „цара царева" Хаиле Селасиа, и на војишту на Далеком Истоку. Ма колико оних 412 страна текста, писаних искрено, отворено и скромно, а са изванредним приповедачким даром, саме по себи, могу да нас одушеве, 88 првокласних уметничких репродукција мајсторских
нико у свету моћи без наше ауГ. Живадиновић је добро учи- стралиске вуне. Дај Боже још неки помор међу овцама код наших конкурената у Јужној Африци, па ће нам цене још и скочити." Листови у Сиднеју, Мелбурн;. и Аделаиди надмашивали су Се међусобом у неукусним досетк'ама и потсмеху иа рачун немачке вештачке вуне. Али ускоро стаде да опада и извоз аустралиске вуне, те праве, стандардизоване вуне која је у светској трговини била посгала прави симбол. Г1ро 1 с гавиици аустралиЈСКих про-
ја модарнизовао и приближио спврсмеиој публици. Преду >• ће „Југоисток." ст .фа ло.се Да пружи Једну технички лл.ио опре.ит.ену ла.иг> и у т дглиуично у.пело Нала та ов1ква »збирКа ззхг:ћ1
мг .1 311.40'
Јиш 1 ..1Ш -Ј П I зацИјв Мо1 ј
и
/
.....иалпо дело о
новијо) немачкој историји
своју несрећу, први старешина снимака преко целе стране увена тој експедицији му је нотор- ћавају вредност ове књиге.
КОМПЛЕТ НАШЕГ ЛИСТА „СРПСКИ НАРОД" за 1942 г. може се добити у администрацији — Теразије бр. 5 ПО ЦЕНИ ОД 62 ДИН. Заробљеиицима могу се слати комплети преко Црвеиог крста. Првтплату на »СРПСКИ НАРОД« за зарсбљенике прима , »Преса« — Влајковићева ул. бр. 8. ПРЕТПЛАТА ТРОМЕСЕЧНА СТАЈЕ 45— ДИН. .џ>
Ег1с11 Магск* Маеппег ипс1 геИеп, Аи1$аи~ чпс! Нсбгп ги, пеиегеп С.-з сћкМе. 5/е'/•бп/е сгу/еИг'!"/■ На. е ћ. • уЈзре&сћсп уоп Сег(а Ап• : геа$, 2ч/е1 Вапс1е; егв(ег ;?ап<1 514, г^еНег Вапс1 472 42'Неп; Ор'!(с г ћг Уег!лАп$(аН, 5(и((§аг( 1942; Рге1$ кећипаеп 24 КМ. Можда ће неко рећи да смо у наслову авизирали „дело о новијој немачкој историји", док у ствари то није непрекидан приказ историских збивања, већ нека врста зборника, антологије најзнаменитијих чланака и говора о појединим људима и обртима новије немачке историје, Можемо на то питање одговорити противпитањем: мол<е ли се историско збивање живље и практичније приказати него ли у светлу коментара на.јистзкнутијих савременика? Тешко да мо- ово дело обухвата доба од Луже, одмах ћемо сами одговорити. тера пз сце до најтеже фазе пр„Дојчер Ферлаг" који се од вог светског рата. Сама та чињесвог преображаја 1933/34 године ница Д0'<аз>је да наш горњи насве више развија у једно од главних жаришта великих дела националне вредности, после монументалне књиге Подизање Рајха и Бисмаркове биографије, решио се да у свом, издању удружи сва дела знаменитог Е-
риха Маркса (рођ. 1861, умро 1933), иајбољег историчара Бисмаркг)ве епохе. Поверио је својој рођаци и ученици Герти Андргас уређење поемртног, седмог,, знатно допуњеног издања њег-ових Људи и времеча. Очај, који жели да се задуби у новију немачку историју, има у сличном, луксузном издању читаву „Марксову трилогију: Подизање Рајха, Бисмаркову биографију и Људе и времена. Две дебеле књиге седмог издања знатно су проширече у сравњењу са шестим иЗдањем. Герти Андреас 'се показала на висини свог задатка. Успела је да унесе нека документа из најновијег доба до којих су до скора неслун4бена лица врло теш,ко. могла доћи. Овим проширењем,
слов није иеоправдан.
велини триумф г г е н и ј а извођача и извозника нађоше да би ипак било боље упутити у Немачку одбор стручњака' који би „на лицу места' 1 испитао шта то ти „Џерменс' раде с том вештачком вуном. Одбор се вратио покуњева носа. Његов извештаЈ подвлачио је да Је стање ствари опасније но шт'о је ико мислио. Производња вешта^ке вуне веИ*је увелико била прекорачила границе тадашње, још крње Немачке. Нарочито ИталИЈа и Јааан истицали су се на том пољу. А године 1939 светска производња вештачке вуне већ Је достигла количину .равну половини свегске производње нр.иродне вуне. Књига Роберта Бауера, колико документована, толико живо писана, даје нам пластичну слику историЈата вештачке вуне и њеног т,ријумфа — , триумфа немачке технике и хемиЈе који је имао отсудну улогу н'е само на привредном, већ и на политичковојниЧЈШм пољу.
Један противник хуманизма №Нће/т 5сћџ!ег: \МШЕи : ,лЕ НиМАМБГЕ^, Еагоршвсће а(ега1иг, ИсН IV. Тачно је да је у великим пррсвећгним .зсмљама старе културе чссто претеривано у учењу и ширсњу класичних језика, и у служењу њима у стручној књижевности. Тачно је да се често претеривало у. хуманизму, иа'ко ниједан историчар од имена не спори огромни знача.ј хуманизма за ■препород опште културе људСкога рода. Стога хроничарски и са ингересовањем регистру.гсмо ову занимљиву расправу Билхелма Шефера. г Шефер полази од констатације, да се и данас још често школ-' ско знање брка са обрЈбзованошћу. Покрст који се .ујХЈУ веку појавио у Итали.ји, вели- покрет који је иц|во. за тим да се обнови добро позн.авање латинског језика у говору и писму, довео је до отуђивања образованих слојева од осталог народа, Данте је убрзо окреиуо деђа хумаиистичком покрету. Написао је сво ју Божанску глуму на иародном језику („Пп§:уа уи1§;аг1з") и тиме. је постао творац италијанског књижевног језика. У Италији, наставља Шефер своја излагања, култ латинског Језика још је кмао неког оправдања, пошто је тс^ био језик предака из кога се развио народни језик. У Немачкој, пак, где је хуманизам доводио до још већих апсурда,' нигје било ни тбг оправдања. Ту је изазвао још већи јаз између народа и учених људи него одон.уд Алпа. Лутер- је, велИ. као Љубимац драстичцих израза, г.оворио да ће „писати он.ако како говори народна њушка", па је својим преводом Светог Ппсма засновао новонемачки књижев.ни језик. Шефер устаје и против класицизма XIX столећа, у коме.гледа ИехгељеНог даљег нотомка НекЗдањег хуманизма. Приписује томе класицизму извесиу дегенерацију архитектуре и ликовне уметности у другој половини XIX века, па и лутања на кЊии<евном пољу. Даје примере кварења немачког језика и стила под утииајем класицизма.