Српски народ

поштарма л»!1лс;1а у готову

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ к Бр. 13. Год. П Београд, 3 април 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАР4

НАУК ИЗ АПРИЛСКЕ КАТАСТРОФЕ

Кроз неколико дана сећа&емо се у болу и у стиду најтужнијих дана свеколике историје српскога народа. Дуго и дуго, а можда и за сва времена црвенеће иам образи пред нама самима, пред нашим потомством и пред другим народмма ради срамоте, коју смо доживели априла 1941 године. Српски народ неће моки никада да заборави љагу, коју су нанели његовом часном имену његове тадање лажне вође и у највећој тузи поновиће народно проклетство из прошлостм: »Всликаши, проклете вам душеа. Несумњиво Јв да Је било и других болних тренутака у прошлости српског народа, када је са историских висина падао у блато. Али, можда никада иије тако ниско пао као априла 1941, Јер никада ниЈв имао једно такво саможиво N лакомислено воћстао, које Јо издало српску заставу не трепнувши оком и лрокоцкало најдраже гоковине српског народа. Призори паничног бежања главом безобзирице одговорних чмниоца за судбину српског народа, који су га ради сеојих амбиција и туђих интереса увалили у рат, остаће незаборављени и неизгладиви у иаШОЈ ИСТОРИЈМ, , 4,-М ;

Отсуство сваког смисла аа предвиђање, лакомислена самоувереност пред неизбежношћу догађаја, па затим паника, страх за голи живот, потпуна пометеност на врховима државе јесу обележје тих мучних дана, када је цео народ био остављен самом себи, да се сам сналази и спасава у вртлогу догађаја, које су његови неспособни и лакомислени вођи изазвали. Стићи што пре ка сигурниЈе место, носећи са собом што више злата и вредности, докопати се пре свију авиона био Је Једини циљ ових кобних старешина и главешина у униформи или у цивилу, од којих Је сваки заслужио куршум у чело због напуштања повереног му задатка и места у часу борбе. И ве1*и део нашег друштва, заражен овим примерима, показивао Је слично отсуство сваког смисла за одговорност и дужмост, мислеКи само на своје главо, дивљачки гурају+и се једни преко других, готово газеки неЈаку децу и старце, да би само што пре доспели у сигурнију зону. Једно труло друштво, један нездрав поредак испољавао јв све своје негативности у овим критичним часовима.

Вртоглаво бежање еиновиика

Г Плаћеници и издаЈници, властољубиви слабиКи и иародне изјелице нису у тим часовима мислили на част и понос срлског народа, благо којв Јв он крваво стекао, веК су знали само да неуМорно бежв тражећи спас од заслужене казне за своЈ злочин. Одиста, не знвмјо за болније странице српске историје него оних десетак дана од отварања неприЈатељства до потпуне капитулациЈв, када Је српски народ кривицом наметнутих силом ■ вођа пошао у Један рат, чиЈи му Је смисао био туђ и када је у оном метежу и општој забуни био остављен самом себи. Гњев и стид обузели су српски народ због срамоте које Је доживео тих дана, када је због лудости и неспособности својих вођа доживео тешку историску деградацију, и са једног од завидних места у редовима нација био одбачен у задње редове, међу оне који нити имају мудрост да схвате смисао догађаја нити пак Јунаштво да победе тешкоке. Показало се да фанфаронаде, лупетања о некаквој нашој снази не значе ништа када треба показати смисао за организацију и дисциплину, смисао за употребу модерног оружја. И тај болесно амбициозни генерал, који је у туђој служби завео своЈ народ, знао Је само да бесомучно бежи од места до места, немоћан да из-

да и Једно наређење иако Је у своЈим рукама имао сву цивилну власт као претседник владе и сву воЈничку снагу као начелник генералштаба. До шестог априла 1941 године иисмо знали да се у иашоЈ средини може појавити овакво издајство и овакав кукавичпук, за које смо мислили да Је неспособан и најгори Србин међу Србима. Нема казне на овоме свету, коЈу би требало применити на ове издаЈнике или кукавице, коЈи су запрљали част српског народа и бацили љагу на његову прошлост часног и поштеног народа, који држи дату реч. Они су га исто тако априла месеца изложили смртној опасности да га нестане у «удару са највећом силом света, као што су га после дражили и наговарали да се и даље противи победнику противно свакоме здравом смислу и међународном ратном праву. Од мздажика српеког иарода до трговца српске крви Злочин који су превратници 27 марта учинили према српском народу и који је убрзо добио санкцију, није се завршио тада, ве$< две године они настављају неуморно своЈ пла-ћенички посао издаје као да им је за ујвек утрнула савест и осећање за свој рођбни народ једући из дана у дан из

издајничког чанка. Од издајника интереса свога народа они су постали трговци његове крви и његове жртве, наплаћују^и код својих наредбодаваца, који им осигуравају угодан живот, док заводе свој народ и шаљу га у нове катастрофе. Место да у забораву и скрушености покајника потраже заборав за своје грехове за националну катастрофу, коју су проузроковали својом коцкарском лакомисленошћу и издајничком службом, они су из Лондона и из других места покушавали и даље да заводе народ и да лажима и обећањима наводе га на неразумне поступке. Једу1\и хлеб издаје, примајући туђе злато, они су изгледа изгубили и последњу трунку савести и у потпуном мраку ' издаје наносили тешке ударце српском народу, који су могли да буду и смртоносни. То Је трагична историЈа овог издајства беспримерног у историЈи народа због кога српски народ умало ниЈе изгубио главу, а због кога Је доживео толико недаћа и тешких дана. Са грчем у, срцу, са болом у души и са Јауком на уснама сеКамо се после две године ових Дана пада и срамоте, који претстављају најтужниЈе странице српске историје, у којима има и листова, који су наш понос и наша слава пред светом. Сећамо се тих дана да бисмо у нашоЈ савести и пред лицем целог народа испитали да ли смо из дубине пада пошли путем испаштања и покајања, да бисмо покајали старе грехове и ислравили старе грешке. Чак ни национална катастрофа, ни слом државе и распад једног корумпираног друштва не мора да баце у очајање Један народ, Једну заједницу, ако постане свесна узрока пропасти и ако има довољно моралне и духовне снаге да уништи клица зла, да се прочисти н очисти од штетних навика и заблуда и да пође путем препорода и обнове ка евојоЈ новој будућности. Зато јс потребно смело и одважно, не штедећи ни поЈединце ни поЈедине друштвене редове, што потпуније и што дубље обележитм и жигосати све кривце, све чиниоце који еу одговорни за катастрофу и за недаће, коЈе еу и даље погађале српски народ у овом размаку времена. Затварање очиЈу пред узроцима слома, заташкивање и пребацивање одговорности с једних на друге, спречавати да светлост продре у све тамне кутове наше заједнице, киселити с« у брлогу и блату срамне јучерашњиЦе, то може бити опаснцје и од саме

катастрофв. Она Је дошла као последица грехова и грешака, она је открила зло које је као црвоточина најело бившу државу и друштво; хаос и забуна априлских дана 1941 године открили су сву дубину нашег моралног и националног пада. Али она може

напротив да буде и прекретница, са крје ћемо поћи у ново доба наше историје, ако смо свесни опасности и дужности у спасавању српског народа и изграђизању нове српске Отаџбине у једном правичнијем и поштенијем поретку.

Одгоеорност и дужност српског друштва

Цело српско друштво, од оних на највишим местима одговорности до оних на најскромнији^л степенима друштвене хијерархије, мора да се прожме, појединачно и скупно овим духом обнове и препорода, без кога нам нема спаса и априлска катастрофа може да значи почетак коначне пропасти српског народа. Ако двогодишње искуства у патњама н страдањима није дало мудрост и отворило очи свима да виде стварност онакву каква Је и да према њој одређују свеЈе поступке, онда тешко нама свима, тешко ерпском народу! Ако грехови и заблуде, који су довели до априлске катастрофе још увек живе у многим духовима, онда тешко нама, јер ће из њих произићи нове катастрофе! Ако и данас има код нас људи, који још увек слушају сиренске гласове из Лондона и Москве, који су нас довели до ивице пропасти, онда тешко нама, јер нас данас могу дефинитивно сурвати у амбис, из кога се више нико жив не враћа! Ако и данас има међу нама, који нису увидели штбту од ранијих коруптивних либералистичко-демократских система него живе у нади за њиховим повратком, место да приону свим снагама ума и духа на изграђивању новог српског поретка у сагласности са правим традицијама српског народа кроз векове и у духу потреба новог доба не европском континенту, онда опет тешко нама! Заостаћемо далеко од евиЈу других европских народа, губећи време и снагу по врлетним етранпутицама меето да идемо старим српским путем, широким друмом части и поштења у заЈедници са осталим европским народима, помагајући их у њиховоЈ борби противу црвене немани и робовања јеврејском капитализму Лондона и Вашингтона. Ако после свију искушења грађанскога рата по жељи црвене Москве, има код нас људи, који заслепљени неком сентиментаЈЈнош^у или неком безразложном мржњом, нису увидели сву опасност која нам прети са Истока и противу које Велики Немачки

Рајх даје своју најдрагоценију крв за спас Европе и неће или спречавају да српски народ у реду и миру уложи све своје снаге у рад за обнову своје земље и повећање отпора. Европе, онда тешко нама! Узалуд ћемо изгубити једно драгоцено време, које не&емо више моћи иадокнадити и остаћемо у примитивности и хаосу изван новога доба напретка и благостања европских народа! На путу обнове и препорода под воћством гмерала Недића Објективно и непристрасно можемо рећи да ове две године нису прошле узалуд и да је после априлске катастрофе у страдањима и лута^има српски народ иашао свој пут и у својој огромној већини, сем једне шаке окорелих грешника, пошао ка својој обнови и своме препороду. Усред хаоса и беспу^а једног остављеног народа без воћства и мисли водиље појавио се Један дубоко расни човек, као оваплоћење свега витешког и поштеног у српском народу, да га спасе од пропасти и да га поведе тим српским путем, који су садање генерације биле заборавиле, лутајући, заведене туђинским идеологијама јеврејства и марксизма. Да ли је то случајност или неко знамење, али је чињеница да је један празноглави и болесно амбициозни генерал у плаћеничкој служби туђину проиграо највеће тековине српскога народа, а да је затим дошао други један генерал да као израз свега консруктивног и стваралачког код српског народа настави прекинуту нит српске државе и својом несавладивом вољом и неуморном енергијом спасе га од пропасти. Долазећи из дубине ерпеке историје, где ее одлучује његова судбина, чврето везан за мрку груду ерпске њиве, натопљену крвљу и зноЈем безбројних српеких генерација, руковођен предачким духом мудрости и њиховим врлинама патријархалног иоштења, он се појавио као иови епасилац Србије у момеиту када су хаос и мрачне еиле хтеле да збришу са лица земље разбијени и осрамођеии ерпски народ. (Наставак на 3-ћој стралв)