Српски народ

-V - «'« -Г 1 .

Поатарнна плаћена у готову

РПСКИ

НЕДЕЈБНИ ЛИСТ

Бр. 14.

Год. II

Бсоград, 10 вприл 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

ОБРДЧУН СД ДПРИЛСКИМ БЕГУНЦИИА

О безумни људи! О безочни свете! 'Обраћзм се вама, злим дусима српскога народа, вама гробарима Српства. Обраћам вам се на дан двогодишњице вашег недостојног бекства из Београда, јер народне клетве и јауци, који вас од тог дана прате, непрекидно расгу, н све се јаче разлежу због последица ваше кобне улоге, коју нЕстављате и ван земље. Докле ћете дражити лаковерне масе, и вашим хушкањем доприносити, да се српски животи све више гасе? Ви као да нисте свесни све величине зла, које сге пре две годиие нанели српском народу. Ви као да не схватате сву трагичност положаја у који сте за ове две године вашим помамним и махнитим говорима преко радија довели и саму Србију. Међу сгшки гресииа и злочинима, хешко је рећи да ли су веђи они, које сте починили док сте били у земљи, или они откако сте из земље побегли. Ка данашњи дан пре две годиие, док сте ви на аутомобилима хитно напуштали Београд, маршовале су већ немачке тру-

пе, и народ се тога дана још није могао прибрати. Њему су се тек сутрадан почеле отварати очи, а нарочито после првих гласов>а о вашем кукавичком бекству. ! Али тада народ ,још није могао слутити, да сте ви много окорелији грешници, него што сте изгледали кад сте, на неколико дана после вашег превратничког доласка на власт, одвели дршаву право у провалију, а народ у уништење, смрт. У својој великодушности иарод вам је одбио све то на лакомисленост, или је приписивао фаталности. Али од тог времеиа над српским народом сручио се недогледни низ несрећа и патњи, којих сте ви главни виновшши. Хушкачи из Лондона су без милости према народним невољаада. Њихова морална свест, ако су је уопште икад имали, потпуио |о утрнула. За њих је рат и дал е један спорт, у коме они оам'< помишљају на своју личну А>»«. бедност, и своје материјалне иитересе. Они су се већ одапна решили да, за рачун својих госаодара и ради своЈих личких користи, дозеду у питањг и сам опстанак српског наро п.

ПА ДОКЛЕ ЋЕТЕ, ЗИ ОДБЕГЛИ ВЕЛИКАШИ, ГУРАТИ СВОЈ НАРОД У СВЕ ВЕЋУ ПРОПАСТ?

Ви носите на души толике српеке животе, које је генерал Недић узалуд покушавао да сиасе, одвраћајући сваког Србина од ваших злокобних порука из Лондона. Он је пре годину дапа, по цену надчовечанских напора, успео својим личним пожртвовањем да сачува Србију од коначног мрцварења, коме }е $еизбешно водила ваша помахниталост у иностранстзу. ! Ви сте систематски ометали шегова родољубива настојања, да спасе што више срлских живота. Зато вам је он и здерао обрззину с лиаа. Он вас је за сва ваша недела оптушио „пред лчцем целокупиог српског народа, пред лицем целог културног света, пред лицем Госгшда Бога". Генерал Иедић отпужује: Српски народ проклиње. Од Косова није било теже оптужбе ни страшније народне клетве. О безумни, људи! Ззшто каљате српски образ срозавајући се на ниво једног пробисвета као што је Харисон? Оставите ту улогу разним Јукићима, Крњевићима, Шубашићима и другим „југсслоЕенским херојима". Није чудо што међу тим лондонским Јрушкачима и совјетским агита-

торима искрсне и по неко српско име ,као ЧубрилоЈић. Сви су оии истога квалигетаи подједнако су били злокобии по интересе српског народа. Али оно што изненађује, то је да се у тој шаренсј друАини још и даље повлачи једно срнско име, које ће остати забележено у историји српскг књижевлости, али жигосаио у српској политичкој историји. То је име Слободана Јозано вића. Тај духовити човек бежао је целога века од политике, и наЈпосле је упао у најлуђу и најфатални.ју политичку г.вантуру У пучистичкој влади он се бавио политиксм, онако као што се девд играју „слепога миша". У њој је сн био потпретседник, а у ствари испао је и остао до краја Симовићеве пустоловине „дендон де ла фарс". Он ту улогу и данас иастазља као претседник југословенске владе у Лондону. То се може дснекле објаснити извесним не гативним цртама његовог карактера. Али оно што је необјашњиво, то је да и он гура српски народ у пропаст, кад му са потстрекачима из Лондона поручује, да се свака слобода може стећи само дугом и крвавом борбом. Давати у овсм тренутку такве

лекције Србима, и то из Енгле- боду и они најбоље знају после ске, у најмању руку је непри- коликих жртава су до ње били стојно. Срби су имали своју сло- дошли. Они такође знају да У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА, НИКАД НИКО НИЈЕ ЛУЂЕ ИЗГУБИО СВОЈУ СЛОБОДУ НЕГО МИ ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ, И ДА ЈЕ ТОМЕ ДОПРИНГ.О И САМ СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Ои је изгледа то и сам мризнао онога дана, кад је бежећи из Београда стигао у Сарајево, и предвиђајући неизбежан слом државе узвнкнуо: „Ала лудо изгубисмо царство!" Па бар да се је после тога искргног усклика повукао у самоћу, и тамо размишљао о својим гресима. Место тога ои се предао разноврсним илузијама, и

грешке, треба наставити истим путем и очекивати од победе Енглеза, да се прво зло исправи. Колико су међутим све те претпоставке и наде неозбиљне, и противне свима политичким и војним чињеницама! За Европу постоји данас само ова алтернатива: или ће у овоме рату Немачка остати до краја непобеђена или ће Европа пропасти.

мисли да сад, после учињене поДОИСТА, ПОРАЗ НЕМАЧГ*! ЗНАЧИО БИ ПОБЕДУ БОЉШЕВИЗМА, ДАКЛЕ СМРТ ЕВРОГ1Е И ЊЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. Европски народи не могу желети свсју пропаст, зато не могу желети ни поЗеду Енглеске, јер би га победа значила и победу бољшевизма, тојест уништење еврошких народа, њихових традиција и њихове културе. То је уверење данас продрло у свест свих европских иарода. Утслико горе ако Енглези заборављају да су и сни Европзјци, и да не могу више да изграђују своју срећу на несрећи других. За будућс уређ^ње светско! мира, ниједан европски народ не рачуна више на Енглсску, нити на њену воЈничку победу ни полититау памет. А 10 је један о^ крупних разлога због којих ж ље и наде европских народа су на немачкој страни, с обзигом на крајње резултате овог рата. Кзо што су ти народи дсфинитивно убгђени у неизлечиви егоизам Енглеске,

таКо је ксд њих у току ових последњих двеју година, продрла у њихову свест дубока вера у опште човечански идеал немачког националсоцијализма. И у тој вери они налазе по.ребно јемство, да данас цео немачки народ води овај тоталитарни рат за остварење новог псргтка у Езропи, у коме би ратови међу европским народима у будућнссти били искључени, Другим речима, овом највеђем је

решегБе најглавнијег ако н'е и је« диног проблема европске цивилизације — проблема о рату.

1 * Својим баналним фразама о слободи, претседник „југословенске владе" у Лондону, Слободан Јовановић, само баца Србима прашину у очи и шири међу њима најопасније заблуде. Сасвим супротно таквом лакомисленом држању, претседник Српске владе у Београду, генерал Недић, сматра за најпречу и најсветију дужност, не затварати нЗроду очи пред суровом стварношћу, и стално га опомин^ати, да за српски народ постоји у овом тренутку само један проблем — спасти народни опстанак. Слсбоду неће повратити српском народу шупља југословенска идеологија једнога Грола. У будућој европској заједниии српски народ поново ће заузети место које заслужује. I Као сзбиљни државник и народни вођа, генерал Недић већ сад крчи путеве за будући успон Србије. Он не гура народ у пустоловине, него гирактично и смишљено поставља темеље за његов препород, и уз помоћ окупаторских власти ради на мавггском рату на.^виши циљ је ј теријалној обиови Србије. АЛИ ЗА ПРЕПОРОД СРПСКОГА НАРОДА ОД ПРЕСУДИОГ ЈЕ ЗНАЧАЈА ДУХОВНА ОБНОВА СРБИЈЕ. ном вратоломном правцу, који је пре двадесет година одвео Србе у онакву Југославију, каква је била по вољи енглеским публицистима и политичарима, као н

Та обиова може се правилно и до краја извршити под воћством генерала Недића. Љегова је највећа заслуга што је иосле катастрофе извео Србе ае прави српски пут, једини пут ча коме се они могу моралн^ и политачки препородити. Тај пут Је сасвим сунрстап о-

српским политичким романтича« рима онога времена, који су били изгубили сваки смисао о историјској и политичкој улози српског \ национализма, и његовом културном значају.' Та Југославија претстављала је једио неплодно тле, на коме српско семе није могло проклијати, и морало је иструнути. Таква дегенерисана држава морала је онако жалосно и бедно завршити. Псред свих очајних вапаја Грола и његових лондонских колега, који певају и даље химну тој некадашњој трулој Југославији и желели би да је поново васкрсну из мртвих, генерал Нед ■' неће допустити, да се још једаред српски народ изложи смртним опасностима, и жртвује за једну повампирену лешину, о којој још сањају лондонски хушкачи. Др. М. Спалајковић мин. спољних послова

1

о V