Српски народ

ГОДИНУ ДАНА „СРПСКОГ НАРОДА"

Пре годину дана изишао Ј"е први бро.ј нашег листа. У њему смо рекли да лист покрећемо да бисмо „наш народни препород олакшали и убрзали". Није на нама да судимо да ли смо и уколико смо своје обећање испунили, али једно знамо: наш народни препород је данас стварност, коју нико, па ни наши непријатељи не могу оспорити. Спрски народ, иако под најтежим околностима, снашао се и нашао себе. Он је одлучно кренуо српским путем, на који га је генерал Недић упутио. Уверени да само тим, српским путем иаш народ може доживети свој препород, ми смо се трудили да испитамо и објаснимо у чему је и какав је тај српски пут. Осећајући сву тежину тога задатка, ми смо трагали по нашој прошлости, васкрсавајући све позитивне личности, као и културне и моралне вредности, које су наш народ и у прошлости чувале и очувале. То враћање у прошлост било нам је потребно да бисмо кроз њу нашу данашњост боље разумели, а преко овог сагледали и нашу будућност. Све ово нас је само ојш више учврстило у уверењу да ће наш народ — крај свих патњи и тешких искушења до којих га је онај други несрпски пут довео — пребродити све тешкоће и доживети лепшу будућност. I Ту нашу веру у животну снагу нашег народа трудили смо се да пренесемо и на наше читаоце. Мислимо да смо у томе имали успеха, и то је оно што нам даје снаге да своје дело и даље наставима На уму нам је стално она песникова реч: „У добру је лако добар бити, , И ! На муци се познају јунаци." § Да, истрајати до краја са својим народом, то је дужност праве народне интелигенције. Она мора са њим делити добро и зло, мора га опомињати и упућивати, мора бдети над њим као мајка над својим чедом. У служби народу лежи њен први и најважнији задатак, јер сви смо ми пролазни и смртни, а само народ је вечит. Наш ће лист и убудуће служити српском народу. Људи окупљени око нашег листа схватају ту службу светом службом, молећи се Богу да их просветли и да им снаге да свој задатак испуне до краја и како ваља. ' ' ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Стари српски ратник удара срамни жиг издаје априлским бегунцима »...Стварно пак узевши, бивша југословенска влада за српски народ није ни била права народна влада, јер је она, дочепавши се насилним путем власти после извршеног пуча од 27 марта, била као шарена гомилз, у којој су били претежно крајњи левичари, масони, републиканци и њима слични. Сту^јући на чело државне управе, ова владају^з клика од 27 марта отпочела је своју кобну владавину са убитачном паролом: »Бол>е рат него пакт«. Ову владину паролу свесрдно су прихватили разорни комунистички елементи, јеврејштина и разни интернационални типови који су, инспирисани од владајуће клике, бесомучно урлали београдским улицама, добацујући владину крилатицу »Боље рат него пакт«ЈОСИФ Г. КОСТИЋ

С Р П С К И ПУТ »Зато сам позвао цео српски народ, да препорођен у патњи и искушењу, ослобођен заблуда и лажи, напусти врлетне странпутице које воде у амбис и смрт. Позвао сам омладину да се врати мајци Србији, да се напаја са чистог извора здраве српске свето« сти. Тако ћемо сви збратимљени у слози и љубави, стари ратници и млади прегаоци, поћи раме уз раме нашим старим историским, српским путем, којим су вековима ишли наши претци, кад су били велики. Туда нас је повео Свети Сава и други наши великани, кад смо се пробијали кроз мрак историје и издигнутог чела ишли широким. белим друмом на сунцу божјег дана. Зато данас кад нас очекују нове дужности и нови задаци према српској Отацбини, позивам све праве српске родољубе, цео српски народ на сепу и у граду да прихвати у чистоти срца и душе и у дубокој вери ово српско јеванђеље за спас и добро српске Отаџбине. И зато што неизмерно, фанатично љубим српску Отаџбину и српски народ хоћу да у новом добу то буде наше национално вјерују, да не бисмо ни једног часа заборавили да сваким чином и сваким делом припадамо само српској Отаџбини. За то нека општи народни поклик, којим Ђемо се поздрављати сви без разпике, и стари и млади, буде од сада па за увек: »СВЕ ЗА МАЈКУ СРБИЈУ! СВЕ ЗА ЊУ, НИШТА ПРОТИВ ЊЕ!« МИЛАН Ђ. НЕДИЋ, претседник Српеке владе

„Српски варод" од 6 јуна 1942.

СРПСКИ НДРОДНИ МИТ И ЕВРОПА

0 ОШШВШБЉУ

1 27 карту разум вмје учествазао »...Народ наш заиста има мно- иам спасење не&е доћи друкчиго разлога да мисли о 27 марту. јв, већ ако Бог дозвели да нам Он је полазка тачка његове ду- се памет врати при чему се нашевне и националне катастрофе дамо више у милост Божију него и евију његових досадашњих — у његову правду«.

ДИМИТРИЈЕ ЉОТИЋ 1 „Српски народ" од 27 марта 1943.

М ко зна још коликих, несрећа. Анализа овог догађаја показу|е да у њему разум није учествоваоу А наш народ вели: »Кога Бог хоће да казни, томе памет узме«. Изнад дакле свега видљивог што се дешавало до 27 марта и самог тог догађаја, по вајкадашњем народном мишљењу стоје три појма: грехови наши, Бог ве- имг| ла да буде прва етапа у завојевању континента од стране рулики и казна његова. шилачке и крваве „светске револуције". У Бечу, тада још преНи објективна иеторија не-ће, стоннци против воље њеног властитог немачког народа створекад све буде било познато, моћи

Краљ Диеисаидар протав Бољшевизма ,,..У Москви пак били су свесни тога каквог противника имају у Краљу Александру. Знали су да је тај монарх најјачи бедем против њеног продирања у Југоисточну Европу, која је

»...Копати Јаму другоме — одлика ја фарисејског мита. Срп- с , упамтите све ове речи ски је народ страдао, јер није знао за ту разлику, за тај непремо- " стиви јаз, између свога мита и мита свих оних фарисеја који су га и останите у љубави према Ма]довели до распећа, па и после распећа продужили да мрцваре ње- Србији верни традицијама гово тело и муче његову душу. На црној берзи бездушне себичности и његовог безобзирног цинизма тргује се, како кад затреба, својих славних предака. Упамтитуђим врлинама и туђом крвљу. те добро „ зна ј те да и данас са Тригедија је српског народа што је онда, када је највише Мајком Србијом у животу и у требало, имао најмање политичког смисла и што није увидео да свету значите много а оез ње да је његов косовски мит у историској противречности са стварно- у шћу, тојест са митом свих оних народа који су га на превару не бисте значили ништа. Не увукли у ротну пустоловину. Зар се кроз вековни мит тих фари- заборавите да вам је данас кроз сејских народа не провлачи, као црна нит, њихов окорели егои- све мо ј е речи говорила наша озам, њихов крајњи цинизам, њихова новчана корупција, њихово таџ ^ ина наша мила мати СРраспаљивање мржња међу људима и сејање неповерења међу на- ^ијдг"' родима— _ МИЛАН Ђ. НЕДИЋ Оно што чини снагу једног народа, може у извесним приликама да постане извор његових страдања. И врлине, као што су претседник Српске владе племенитост и витештво, морају се савлађивати разумом, као и ма- Српски народ" ОД 11 септемне. У несебичности других себични народи виде слабост и постају ^ безобзирни. Лукавство и превара завладали су светом. Томе се мо- " ра учинити крај. Не сме се допустити да се цинизам зацари међу народима, да врлине праведних буду подјармљене пороцима грешних, да дух робује материји. Ра-Ца се мит нове Европе, мит двадесетог века, који ставља дух испред материје, рад изнад злата, социјалну правду наместо класне борбе, међународну сарадњу наместо ратова...« „Српски народ", Ускршњи број ДР М. СПАЛАЈКОВИЋ една озбиљна и потребна опомена „...Заиста, нашу земљу можемо само тако спасти, ако успе-

слом СТАЉИНОВОГ РЕЖИМА »Имамо довољно интелектуалне смелости да гледамо стварностима у очи. Имамо довољно моралне храбрости да кажемо

о овом догађају друго што да каже, него оно што је народна мудрост рекла. А одатле, да закључимо.

не вештачке државе под марксистичко-клерикалном управом, била је организована нарочита „главна филијала" Коминтерне за

освајање Југоистока"... да „Српски народ" од 3 априла 1943.

Победа Европе у српском 1@ гагересу „„.Због тога је 25 март 1941 године, када је наша бивша Држава пришла Тројном пакту, односно стала на страну Европе, био мудар коршк, као што је 27 март, када смо се изјаснили против ствари Европе, био тешка погрешка, ко;у данас скупо плаћамо. Ту погрешку можемо поправити само тако, ако у нама пробудимо свест о томе да само у заједници са осталим европским народима можемо обезбедити себи бољи живот. Свака друга политика била би нова авантура, која би нас неминовно одвела у ковачну пропаст". „Српски народ" од 19 децембра 1942 ЂОРЂЕ ПЕРИЋ НОБИ ХЕРОИЗАМ „Морамо бити свесни да ћемо у новој Европи само тако извојевати место које заслужујемо ако будемо претстављали елеменат мира, реда и рада. Морамо доказати да смо и под тешким условима у стању да изградимо државу и да је поставимо на солидне темеље. Зато ће бити потребно још те коликог и још те каквог јунаштва". „Српски народ" од 10 октобра 1942. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

УСЛОЗИ СРП0КЕ ОБНОВЕ „... У борби за национални препород српски народ пролази данас кроз тешка искушења. Због тога само велико родољубље, племенитост и самоодрицање појединаца и читавих група у корист опште заједнице може да спасе српски народ од пропадања и учини га корисним чланом нације за будућа, сретнија времена. Србији — која се и сама подиже из згаришта и пепела своје некадашње славе и величине, да би себи прокрчила пут који ће јој дати достојно место у Новој Европи, потребне су све стваралачке снаге и сва духовна добра целокупног нашег народа..." БОГОЉУБ КУЈУНЏИЋ „Српски народ", Божићњи број

мо да од ње образујемо један ИСТИН У> ма к ° лико она ила не " живи и компактан блок, који ће пријатна некима или нежељена се у своЈој будућој акцији ру- од других. Српски иарод показиководити на првом месту бри- вао ј е много бистр ^н« и здравог гом за своје националне инте- рдзумз у просу ^ ивзљу политич . реае. , . ,, , ких догађа а у Европи и свету, У пуној слози, са апсолутним поверењем који је дужан да по- али з6ог сво 1 е Р елативне мла Д°" клони личности генерала Неди- сти, а можда и због своје слоћа, српски ће народ опет доћи венске природе, склоне романтидо своје снаге и свога престижа. ц И ^ МО же у извесним часовима Први услов за његово подиза- дд подлегне утицају маште и миње је да постане једно тело и това, место да се руководи само Једна душа и да га у његовим напорима загрева само једна 3 ДР авом памећу и смислом за воља. Ово је потребно да цела стварност. Наша је дужност да га земља по сваку цену разуме". упозоримо на ове опасности«. А. ЦИНЦАР-МАРКОВИЋ Српски народ" од 26 јуна

„Српски народ" 1943.

од 27 марта

1942.

ТЕМЕЉИ НОМ СРБИЗЕ »...А нарочито, и у сваком правцу и погледу: неговање и развијање духа српске слоге и узајамности, односно српске солидарности, сходно познатоме начелу, српском категоричком императиву: да само слога Србина спасава. Сложан и смишљен напор и рад нама Србима је и најпотребнији, мада смо баш у томе — у једноме смишљеном и трајно сложеном напору и раду — баш и најоскуднији. Те вредности су увек биле главни елементи и чиниоци, главни извори животне снаге српскога народа, па зато они морају бити темељи и нове Србије, оне Србије која &е коначно оживети н изаћи као плод данашњих наших искушења и страдања«. АДАМ ЛАЗАРЕВИЋ „Српски народ" од 6 фебруара 1943.