Српски народ

Усиећемо! У свом последњем апелу, упућеном српском народу поводом помеНа жртвама комуниетичког терора, претседник владе на крају је -убедљиво рекао: Успећемо. Милан Недић није човек који се заноси, вара. Он је реалан државник: разговетно је увидео стање ствари, разговетно поступа, разговетно поступа, разговетно предвиђа. 'Двоумљења нема: успеће онај чији је преглед догађаја, преглед поступака реалан. У Србији победиће Срби на челу са Београдом. Јер Београд право гледастварности у очи: та стварност је више него тешка, она је на ивицама трагичности, али је Београд српским ставом бродио и пребродио многе катастрофе. Милан Недић је пошт&но нагласио да Београдом неће овладати ни Москва ни Лондон, већ да ће Берградом царовати Београд. И тако мора да буде. Стварност је тешка, али се она не сме отежавати: очувати домаће врело, домаће снаге, у- ш стостручити пажњу на животна збивања, бити исправан према себи, према целини — и бољи дани, у име иманентне правде, морају доћи. Устостручити пажњу значи устостручити могућности опстанка, напретка. Не падају земље и градови од мачева од куршума; падају од мисли, воље и осећања каква у њима владају. Устостручити мисли, вољу и осећања у једном једином циљу ОПСТАНАК, и опстанка ће бити. Москва и Лондон нека гледа'ју себе и своје. Прохтеви на туђе, прохтеви су непостојани. Београд гледа себе и своје, окупља се, трезвено суди, и сваку авантуру, била она и величине макова зрна, с одвратношћу одбија од себе, јер зна да његово животно врело има да кључа само прегалаштвом и само разборитошћу. Београд ће успети јер иде путем историске нужности; не заноси се, не вара се, већ будно и стрпљиво бдије да се Срби окану авантуризма, да с поверењем једни другима гледају у очи, саветују се и договарају као људи којима олује нису ишчупале срце и ум ако су им озледиле удове. Београд је већ успео: рековалесцентна фаза је прекорачена, иде се даље у коначном опорављању, јер честити синови ове земље не могу себе и своју заветну мисао изневерити. А она је: Успећемо. Успећемо у мушком раду, у мудром прибирању, у одважном одбијању свега онога што не пријања нашем исконом врелу: здравом српском разуму. У процесу подизања земље и народа здрав разум је прва полуга: Москва и Лондон нека себи соле памет: Београд је свој и својствен, израз генија народа, те и сама историска нужност неће га обићи ако се и даље држи тога да стварности право гпеда у очи: она је тешка, озбиљна, судбоносна, али је она часно пребродива и ту је смисао Недићевог поклика: Успећемо.

Ж

ж ж

'ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА

НРАЈ ГЕРИЛСНОГ РАТА У ЕВРОПИ

И на другом сектору рата живаца непријатељи Еврпе доживљују тешке неуспехе. Скоро је било јављено о уништењу на Источном фронту, или боље речено у позадини тог фронта, стотина бољшевичких банди. На тај начин очишћени су од непријатеља огромни' простори где је он оперисао, искоришћавајући терен пун шума и мочвара. У брдовитом терену Босне, Санџака и Црне Горе такође су оперисале прилично многобројне банде Тита и Драже Михајловића. У току последњих недеља постигнути су огромни успеси у уништавању тих банди. А ових дана немачкз Врховна команда Јавила је о завршетку великих операција чишћења. Према вестима које стижу са терена ових борби, банде су уништене и растурене. Поједине групе побегле су у најдивља бр-

да али наравно без тешког оружја, без превозних средстава. Огромни губитци бандита повећавају се још и због епидемија које се шире у њиховим редовима. Изгледа да је Тито рањен. Овај успех у рату против бандита је тим значајнији што је постигнут баш у оно време када су Британоамериканци највише нада полагали у бандите. Има доста разлога да сумњамо да ће се стратези Лондона и Вашингтона одлучити сада за неко веће искрцавање у Европи. Пре би могло доћи до једног или неколико мањих искрцавања која би имала за циљ А изазову експлозију герилског рата; такво једно искрцавање у некој малој луци из које нема никаквих операциских путева према већим операциским могућностима, мо^ло би бити потстрбк за неурачунљиве елембнте код оних

народа где нису сви довбљно паметни да буду родољуби, већ има глупака који су британољуби. И баш сада, кад би се тим британољубима могла указати прилика да се загреју због неког евентуалног искрцавања негде на простору од Родоса до Нарвика, баш сада је герилски рат доживео уништавајући пораз. То.је опомена за све који немају осећаја реалности, који нису до сада схватили да герилски рат нема изгледа за успех, јер је савремена војска исувише јака да би се дала омести неким акцијама неких бандитских одре да. Нарочито на малом простору Европе нема места герилском рату. Овде свака бандитска акција може бити у потребном часу угушена концентрацијом трупа. КОНГРЕС ШТАМПЕ НОВЕ ЕВРОПЕ

Наша штампа, за 2 године тешког послератног рада, покдзала је да ,је на достојној висини. Претставници удруженб европске штампе указали су јој призНс1ње, позвавши њене претставнике на овогодишњи други конгрес Уније националних новинарских удружења, који се сада одржава у Бечу. На том конгресу нашу штампу претстављају шеф Лржавне пропаганде Ђорђе Перић, претседник Српског новинарског удружења Раденко Томић, главни уредник НОВОГ ВРЕМЕНА Станислав Краков и главни уредник ОБНОВЕ Ратко Живадиновић. Штампа је названа седмом силом. Она то у ствари и јесте. Својим огромним утицајем који има на широке читалачке масе, штампа може _да усталаса јавно мишљење, да руководи тако рећи менталитетом и гледиштима па следствено и поступцима савременика. Међутим, та сила у рукама пЛутократије с једне стране и комунизма с друге стране, била је безочно злоупотребљена за фалсификовање чињеница, за лажно претстављање фактичног стања, да. би тиме довела у заблуду широке масе и проузроковала пос.тупке који су ишли на штету и народних целина и човечанства. С једне стране циљ I штампе био је безобзирна зара- | да, а с друге интригирање и» стварање опасних заблуда у корист по.јединих клика и појединих режима. Европа је у послелњем часу увидела опасност од те и такве штампе. Покренута је нова штампа у сасвити другом дух ^ са сасвим другим циљевима. Тај дух :је дух правичности и ис.тинске напионалнр љубави и човечангке сарадње међу наропима. а прљ /е непристрасно и тачно обавештавање јавности, па би широки слојеви на основу тих обавештења могли изгралити своја тачна и ис.прчвна глеЛишта на развој догаћаја и манифестација у свету Није више ииљ штампе сензација, већ чињенично стање са непристрасним тума^чењем поЈ^ва и догађаја. Несумњнво да је таква штампа убрзо аМипмирала сво! позитивни значај и да је читалачки свет. поучен чињеницама, поклонио тој штампи пуну &еру, ослањајући се на њу као на заиста поузпан извор обавештења у свима пра*пим* политичке, економске и социјалне делатности.

Данашњом штампом руководи одговорност и лична иницијатива. Данас европски нОвинари руковођени су заједничким идејама и претставом о заједничкој будуђнОсти, у којој ће европски народи у пуном складу решавати о свом заједнничком животу. У том правцу европски новинари данас обавештавају своје читаоце, а поред тога васпитавају народне масе припремајући их за нови поредак,.у коме ће владати хармонија народа уместо супарништва, опште благостање уместо корупције, трајни Мир уместо ратних трзавица, узајамно разумевање и међусобно поштовање националних заједница. Српска штампа нашла се такође после рата пред новим задатцима. У врло тешким приликама добар број елитних новинара легао је одмах предано на посао да охрабри народ у тешком искушењу, да подигне његов клонули дух, да укаже путеве обнове и препорода. Уз помођ и подршку окупационих власти и претставника веђ широко изграђене немачке штампе, српска штампа пошла ,/е новим путевима и може се несумњиво ређи да је њена улога била значајна у сређивању прилика у Србији. како на економском. тако на политичком и Сопијалном пољу. Широки народни слојеви могли су преко наше штампе да

буду тачно обавештени о разорним тенденцијама бпасних покрета који су били настали у земљи, о тачном стању и приликама на ратиштима и у Европи, о привредним потребама земље у правцу њене обнове, о новим социјалним тенденцијама које теже. општем раду и пбштовању рада као највеће вредности. Нови дух који је прострујао кроз српску штампу имао ,/е одјека у српском народу. Народни слојеви су увидели ко им ,/е пријатељ, а ко им је непријатељ. Рушилачке банде које су оперисале националним и ослободилачким паролама убрзо су ликвидиране сарадњом самог народа, читаоци су стекли тачан појам и слику о догађајима на ратишту и у позадини, народ ,/е упућен на што већу пољопривредну производњу која нам обезбећује егзистении.ју, радништво се окупило под једном националном заставом општег родољубивог рада на обнови земље. Културна Европа признала је сада те напоре и рад српске штампе. Њени претставници налазе се на конгресу у Бечу раме уз раме са претставницима штампе народа пеле Европе, удружени у за/едничкнм напорнма на њеној општој обнови и будућем благостању.

Блато и фронт тесио су везаии појмови за совЈетски »рај« (Го1о: Ве1^гас1ег ВИ(1а%еп1иг)

Друкчије стоји ствар на великим азиским просторима. У Кини, на пример, герилски рат пбнекад чини извесних сметњи јапанској војсци, јер је борба про тив бандита отежана величином ратишта. Исти случај, само у обрнутој ситуацији, може да се догоди на Блиском Истоку, где се сада Британоамериканци и Совјети морају борити против герилаца. Устанци у северном делу Ирана, у Азарбејџану, у западном делу, у Курдистану, проширили су се сада и на јужни део земље. На тим огромним просторима није лако водити борбу против становништва које је прихватило оружје, и зато је ситуација коалиције у Ирану прилично суморна. КА ВОЈНОЈ ДИКТАТУРИ У ИНДИЈИ ' Најозбиљнија ситуација створила сђ' у Индији. Готово истоврем^но десиле су се две ствари: Субхас Чандра Бозе стигао је из Европе у Азију и одмах је прешао у политички напад прбтив Британије, позивајући Индусе на борбу против својих угњетача. А британска влада је наименовала маршала Вавела за вице-краља Индије. Власт у Индији је поверена једном генералу, а то значи да само чврста рука једног генерала евентуално може да задржи ту власт. У Енглеској отворено кажу да ово наименовање значи прелаз ка војној диктатури у Индији. Војна диктатура над народом од 350 милиона душа, то је бесмислица. А највећа бесмислица је у томе што се та диктатура мора спроводити снагом самих Индуса мобилисаних у британску војску. Зато можемо казати да је Британија изгубила своју индиску игру кад је морала да у очајању зове Вавела да спасава ситуацију. Британски пропагандистички апарат покушава да прикаже стање у окупираним областима Европе у што драстичнијим бо. јама. Норвежанима лажу да су сви Срби у шуми, Србима лажу да су сви Норвежани у брдима. И да је у британској пропаганди био макар и 1°/о истине, ипак та нротивосовинска делатноСт појединих груца у појединим земљама Европе претставља једну ситнииу према борбеној делатности 350 милиона Индуса, многих милиона Арабљана, милиона Ираца, Исланђана, Бура и т. д. Британска империја, а такође и САД, има огромних тешкоћа у савлађивању револуционарних пОкрета стотина милиона људи који неће више да трпе бриТаноамерички јарам. То није одлучујући фактор у рату — одлучује оружје, — али то је фактор који поткрепљује свеопште убеђење у Европи и Азији да ће се овај рат завршити побеЛ>м Тројног пакта. м, в.