Српски народ
(Мштарико лпаћенг » готову
V//. Л.
РПСКИ
НЕЛЕЉНИ ЛИСТ Београд, 21 авгуета 1943 31. Год. II. ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРЛ
Ј*:г\ МЉ.Љ.
НАЈВЕЋА ВЕЛЕИЗДАЈА У НАШОЈ ИСТОРИЈИ
Манифесгација иародне слоге и јединства, која се одиграла у Крушевцу прошле недеље важаи је знак времена. Овај догађај имао је великог одјека у целој земљи и овај пример високе националне свести крушевачких родољуба може значити читаву прекретницу у нашем јавном животу за добро и спас српског народа.
То је била спонтана и неизбежна реакција правих српских родољуба на помахнитало оргијање и бесовање разних српских изрода помрачене националне свести и болесних амбиција. Плаћени туђинским златом, вођени туђинским инструкторима, за рачун туђинских циљева они врше најтежи злочин према српском наро!ДУ- Засл:епљеност и плаћеништво ових упропаститеља српског народа превршили су меру. Њихова бестијалност и крволочност изазвали су револт код свију мирних и лојалних грађана у граду и на селу. Крушевачки крај који је у последње време највише претрпео од ових издајника и крволока, морао је први да да одговор на њихову несрпску и нечовечанску акцију. Пробуђено грађанство и сељаштво у бризи за свој опстанак и з»а будућност српског народа окупили су се на заједнички састанак и преко својих претставника указали су на пут народне слоге, на пут националног окупљања, на који генерал Недић већ две године указује као на пут спаса у борби противу злотвора и убица српске будућности, ма са које стране они долазили. Као у данима великих одлука окупили су се у Крушевцу на овом знаменитом збору и договору претставници свију сталежа и редова, нашло се заједно све што поштено и српски мисли и осећа, да јавно и смело пред Богом и пред лицем целога народа осуди ову сркмоту српскога народа. Да жигошу као недостојна ова убијања из заседа одличних синова и родољуба који се пожртвовано залажу за спас Мајке Србије. Да жигошу ова мучка убијања поштених и вредних домаћина на селу, због старих партиских рачуна или из ћефа помахниталих кабадахија. Све што раде ови безумници и плаћеници посувраћених по.јмова и подивљалих инстинмата у пуној је
противности са светлим традицијама српскога народа, за кога су чојство и јунаштво, нераздвојни од човечности, као највиших вредности живота. Српски народ целом својом историјом сведочи да је увек имао само најдубље презирање за издајнике, плаћенике, бездушнике и крволоке. Зато су трагично болно одјекивале речи бола, револта и осуде правих српских родољуба пред спомеником Косовским мученицима у граду честитога Кнеза, који значе врхунац етичког смисла српског народа. Јер ■су сада дошли бедни изро-, ди ових великана да за туђе злато по упутствима туђинских инструктора забадају немилосрдно нож у срце МајКе Србије. Никада у нашој историји нисмо забележили овакав пример подивљале помахниталости и безобзирне службе туђину, због којих стр.адање српског народа може да значи и његову пропаст. Никада у нашој историји нисмо бележили овакав пример да допустимо да на нашем тлу, у нашој земљи примимо туђина да вам господари и служи се нашим животима и нашом крвљу да оствари своје себичне циљеве. Ово ј-е одиста највећа велеиздаја коју је забележила наша истори.ја! Зато је и морални отпор противу ових злочинаца и велеиздајника и дошао из Крушевца, где је живља успомена на косовску традицију, а где је безумље ових изрода дошло до врхунца. И оно што се одигравало у Круш-евцу треба схватити као почетак окупљања свих правих српских родољуба, свих честитих граћана без разлике на сталеж и ранију партиску подвојеност. То је израз потребе данашњег момента ради борбе свима сретствима противу свију изрод-1 и издајника, који (ћалсисћикују национализам и срамоте српско 1 име, свошм злочинима доводе V питање и сам опстанак српског чапода и угрожавају његове највиталније интересе.
Сигнал који је дат у Крушевцу значи коначно освешћење и сазнање свију Срба да је Енглеска без душе и срца за мали српски народ, који и у овом рату треба да да више жртава него велика Британска Империја. Револт и негодовање јавности и српског варода окрећу се данас можда још више противу ових бездушних британских властодржаца него противу оне мале шаке њихових плаћених експонената, јер лондонски лордови и банкари ради остварења својих циљева светског господарства жртвују онстанак и будућност једног малог народа, као што је и рекао један од главних говорника на крушевачком збору: „У Ј'1с,»ндону сматрају нас као белгиски Конго, као масу кој.а треба да гине за њихове интересе". И из душе окупљеног народа дизала се клетва и падало је проклетство на лондонске лицемерне главе. Српски народ посље крва-
вог искуства и мученичког искушења здерао је маску са лица перфидног, зловарнога Албиона, како су одавно други народи назвали Енглеску због њене себичне политике. Српски народ прозрео је паклену игру Лондона, који данас златом отетим широм целога света, знојем толиких поробљених народа купује крв српскога народа, његово највеће благо, које се ничим не може надокнадити. Та наша драгоцена крв, коју тако улудо просипамо за туђ рачун, треба да се пролива место енглеске крви, заједно са крвљу поробљених народа, да би они остали господари Европе и света и држали у ропству преко 500 милиона људи на четвртини земаљске кугле. Данас је свакоме Србину јасно и поред свију настојања туђинске пропаганде, која се служи свима лажима и блефовима, данас је свакоме грађанину јасно да сва ова злочиначка акција шумских под националном фирмом, јесте у ствари дело Лондона, који је у Дражи
Михајловићу и његовој шареној дружини с коца и конопца нашао слепо оруђе за извођење свога плана, чије последице могу бити смртоносне по српски народ. Савест човечанства мора да осуди ово бездушно поступање енглеских лицемера са животом и судбином једног малог народа, настањеног на једном одетљивом и важном месту на тлу Европе, а вечна правда мораће да додели најтежу казну овим убицама једног народа. Али освешћен српски народ може својом вољом да спречи ову убилачку намеру и да се разрачуна са експонентима Лондона у земљи и да тиме зада смртни ударед енглеским намерама и плановима. У Крушевцу је започето ово дело, а животни интерес српског народа захтева да га сви прихвате и свима сретствима иомогну његово извршење до краја, ослобађајући земљу од ових кобних утицаја и обезбеђујући јој на тај начин опстана"к и боље дане. „ С-Н "
|_/ 1ј. ^хугх јп с1 ј_/ кј /д, 1\ р лј сд v х\-> и 111л ) 1v. ј а ј »•— чјМанифестација народне слоге у Крушевцу против издаЈника српског народа
На великом збору у Крушевцу пред много хиљада грађана и сељака из Округа крушевачког, говорили су народу најугледнији претставници свију редова грађанства. Први је узео реч досадашњи претседник Општипе г. Добривоје Ђорђевић, па су затим говорили гг. Милан Накић, адвокат, Храцислав Поповић, прота, Душан Стојадиновић, предузимач, Васа Мишић, трговац, Михајло Живковић, адвокат, Чедомир Илић, трговац, Ратко Тошовић, суплент Крушевачке гимназије, Милутин Урошевић, трго-
вац, Душан Трипковић, држвни тужилац, Благоје Јовановић, кројач, Александар Поповић, финансиски референт и Крста Новаковић, бивши народни посланик. Г. Д. Ђорђевић потсетио је присутне на трагичну погибију окружног начелника Душана Маркобића, истакнувши његове заслуге одао је пошту' његовој успомени. После тога збор је отворио нови претседник Крушевачке општине, инж. П~гчевић, следећим речима:
— У овим тешким судбоносним данима сасТали смо се овде поред древног споменика Косовским јунацима, поред симбола чојства и јунаштва, величине и трагедије српскога народа, да јасно, гласно, сложно, разговетно узвикнемо да Србин хоће да живи, да Србин мора да живи, да Србин хоће да ради и на остварењу мира, реда и поретка. Претседник српске владе г. Милан Недић са својим сарадницима улаже много труда да се одрже у овим нашим крајевима ред и мир. У тим настојањима ми морамо и хоћемо да их помогнемо. Отварајући овај велики народни збор, ја вас молим да саслушате еминентне претставнике града Крушевца и да њихове речм, аримите к срцу.
Први говорник б^о је г. Мј.пзн Накић, адвокат, који је довикнуо онима у шумама: „Станите, ни корака даље! Сваки ксрак вашег д'љег корачања води народ овога града и Округа несрећи". У свом даљем излагању он ;е говорио о заслугама генерала Недића за Крушевачки округ и за цео српски народ, упоређујући његову улогу са делима великана из српске иоторије. Каже даље да и сам Господ Бог шаље овакву поруку српскоме народу: „Србине роде, сам си кова 1 ! своје среће. Твоја судбина у твојим је рукама. Буди миран и паметан. Мисли својом а не туђом главом; служи својим а не туђим интересима. Иди мудро, а не гини више лудо. Тиме ћеш стећи право на живот". Познати крушевачки прота г. Храна Поповић упутио је затим народу речи, осуђујући најоштрије убице начелника Марко-: вића;