Српски народ

- I Ланена влакна и тканнне

Српски иарод 2 октобра 1943

Наша текстилна индустрија је сразмерно врло добро развијенз Неколико добрих тексчи.чних фа. брика на територији Србије биле су у стању да зчдовол^е готово све домаће погребе. Али, услед недостатка привредног плана, док се с једне стране подизала текстилна индустри.ја, с друге стране није се предузимало ништа да би се развила и производња текстилних сировина. Услед тога целокупна та индустрија била је потпуно зависна од ииостранства. Тако сг десило да ми данас, и п.оред текстилних фабрика. трпимо велику оскудицу у текстилној роби. Да би се та несташица колико толико ублЈжила у садашњости и скорој будућности, један од најефикаснијих и најбољих начина биће да се обратимо нашој плодној земљи и настанемо да производимо што веће количине биљки за пређу, тј. лана и конопље. Предратна производња лана у Србији била је доста ограничена и сводила се углавном на западне каајеве Србије. Сада је потребно да се она прошири у што већој мери и да се свако подесно земљиште искористи за ту културу, како би производња ланеног влакна и ланених тканина добила што ширу примену како у домаћо.ј радиности, тако и у нашој текстилној Индустрији. ИЗРАДА ЛАНЕНИХ I ТКАНИНА Значај лана за израду тканина Зе врло велик. Лан не само што је раван памуку, него га чак превазилази лепотом ијачином влакна. Нарочитом прерадом, та козваном котонизацијом лана, до бија се у индустрији влакно пот пуно исто као памучно. Батист платно, које се врло много гражи, израћује се од ланеног влакна. Исто тако израђују се од ланеног конца чувене и. скупе т.зв бриселске чипке. Од грубог ланеног платна које се добија из биљки намењених производњи семена, праве се џакови или грубо платно за радничка одела. Код старих културних народа, Грка и Египћана, гајење и прерада лана била је одавно позната. а стари словенски народи углавном су израђивали тканине Од лана за своја одела. Исто тако лан су гајили и употребљквали сви народи северне Европе. Поред значаја ланеног влакна, велики знача.ј има и ланено уље, које налази сво.ју широку примену у индустрији, а из остатака оцеђеног ланеног семена добијају се ланене погаче, које претстављају одличну сточну храну. Према томе да ли је лан намењен производњи влакна или уља подешава се и начин његовог гајења. У овом случају обра тићемо нарочиту пажњу га.јењу 'лана за производњу влакна, односНо за израду тканина.

Лан тражи ђубрење. Стајско ђубре је одлично, али у сваком случају мора бити прегорело ако се ђубри директно. Свеже ђубре је добро само ако је њиме ђубреиа претходна култура. Директно се пак може вршити ђу брбње осоком и компостом. Пре сетве мора се извршити дубоко орање, до 20 сантиметара. После тога земљиште треба подрљати и оставити извесно време да се слегне. Тек тада приСтупити сетви. СЕТВА ЛАНА Чим се изврши припрема земљишта и чим се оно слегне, треба приступити сетви. Нарочита пажња мора да се обрати семену, које треба пречистити од коровског семена и пазити да буде потпуно здраво. Сеје се сејалицама на редове, или омашке. Густина зависи од тога да ли ће се усев гајити за влакно, или за уље. За добијање финог влакна сеје се што гушће, а за добијање' семена што ређе. Пошто се код нас лан редовно гаји и за семе и за влакно, најбоље је растојање између редова 15 до 20 сантиметара. Тамо гДе се гаји искључиво за фино влакно размак између редова треба да буде 6 до 10 сантиметара. Код густе сетве и сејања омашке количина семена износи 200 кгр. по хектару, а при сејању сејалицама до 160 кгр. по хектару. Код сетве за комбиновану производњу иде до 120 кгр. по хектару. Сеје се на дубини од 1 и по до 2 и по сантиметра. После сетве врши се изравнавање површине. бранама и равњачима. Препоручује се и ваљање, ако земљиште није влажно и тешко.

СПРАВЉАЊЕ ПЕКМЕЗА ОД ШЉИВА

УЗРАСТ И НЕГА

ГАЈЕЊЕ ЛАНА Лан се сеје два пута годишње, у пролеће и у јесен. Пролећња сетва почиње у марту, а јесења у септембру. На.јбоља земљишта за сетву 'лана су равна места заклоњена од ветрова. Добро .је пазити на то да земљиште не буде окренуто дугу, како сунце не би упијало сувише влаге из земље. Погодна су земљишта која нису кисела, сува, сувигае тешка или сувише кречна. Најбоља су лакша влажнија и лако пропустљива земљишта. Нарочито добро успева на новим, свеже разопанин земљигатима. Коров никако не трпи. Исто тако не. полноси гајење на истом месту. Може се гајити на претходним ливадама пагањацима, луцериштима, детелиштима и ћубреном угару. Може на.јзад да успева. ма да нетпто логаије, и по.сле стпнина После лана могу да се гаје сви њивски усеви. осем оних ко.ш I траже јако нађубрено земљиште.

Ако је земља претходно добро обра! на, нега лана не задаје великих брига. Лан посејан на време ниче већ после 7 до 8 дана. Главну опасност у току узраста претстављају корови, те је неопходно плевити ако се коровске биљке појаве у већим количинама. То плевљење врши се после кише, док је земљиште још влажно и кад биљке достигну висину око 10 сантиметара. Ако би се корови и после тога појавили може се пл^вити још једном, кад висина биљки буде око 15 сантиметара. Доцније плевљење врло се тешко изводи. Берба лана зависи од тога да ли се гаји искључиво за влакно, или искључиво за семе, или пак комбиновано за влакно и за семе. Ако се гаји за фино влакно, берба се обавља у стању зелене зрелости, то јест одмах после цветања и заметаЊа плода, док је биљка још сасвим зелена, а само доњи листови почињу да жуте. Ако се гаји за комбиновану производњу, онда се жетва врши у дбба жуте зпелости, кад су већ две трећине биљке добиле жуто лишће. Овакве биљке дају семе За цеђење' уља. а поред тога већу количину влакна али ,је оно грубље. Међутим, и у домаћој радиности и у инлустрији може одлично да послужи. При кошењу покошене стабљи ке слажу се у руковети, а затим се везу.ју у снопОве од 10 до 15 сантиметара дебљине, који се остављају да се извесно време просуше. Лан покошен за производњу финог влакна даје 15 до 60 товара по хектару, од чега се прерадом добија 200 до 800 кгр. влакна. Лан покошен за комбиновано искоришћавање даје више влакна грубљег квалитета, а поред тога још 5 до 6 товара семена за производњу уља и уљаних погача.

Код нас најраспрострањенији начин остављања шљива за зиму састојао се у сушењу шљива. Ове годИне, кад је шљива изванредно добро родила, наши шљивари, а и остало становништво, треба да се потруде да за зиму оставе што више шљива прерађених у пекмез. Пекмез од шљива справља се на домаћи или на фабрички начин. На фабрички начин справља се у фабрикама, а таквих фабрика имали смо пре рата свега једну у Крагујевцу. Другим речима, најв.ећи део пекмеза мора код нас да се спреми на домаћи начин. ДОМАЋА ИЗРАДА ПЕКМЕЗА При домаћој изради пекмеза шљива се кува непосредно на ватри у плитким бакарним казанима, чија је дубина до 60 сантиметара, а могу да приме 800 до 900 кгр. чорбе од шљива. Казаии од гвожђа и алуминиума ни су подесни јер их кисели.на од шљива нагриза и иекмез може да упије једињења тих метала. За пекмез су најбоље јесење шљиве пожегаче. Напротив летње шљиве, које имају обично ма ло шећера а доста киселине, тре првенствено искористити за друге врсте прераде, или им пак при укувавању додати шећер. Шљиве за пекмез морају затим бити потпуно зреле, а из њих треба издвојити труле и буђаве. Велика .је грешка ако се пожури са прављењем пекмеза пре него што шљиве почну да се суше, јер од њих се не може добити добар пекмез. При кувању шљива за пекмез у казанима треба казане сместити под неки кров добро заштићен, да киша не би допрла у казан. Спремљене шљиве сипају се у казане и прелију са 20 до 50 литара воде, према томе да ли је шљива сува .више или мање, па се затим кувају 3 до 4 сата.

КУВАЊЕ ПЕКМЕЗА За време кувања шљиве се раскувају толико да се из њих коштице могу лако повадити. Тако раскуване шљиве сипају се из казана дрвеним капшкама у кацу. Одатле се пак пресипа.ју кроз ре шета у две друге мање каце. Решета треба да су од испреплетене металне жице, да би при сипању коштице на њима остале. Трљањем чорбе преко решетка тај се посао убрзава. Овако процеђена чорба враћа се натраг у казане и почиње опет кување које траје 6 до 8 часова према зрелости шљива и јачини ватре. За све врзме кувања пекмез треба мешати кашикама, да не би загорео. Пекмез је готов кад добше затворену скоро црну боју и кач је толико густ ла еа кагаике н л отпада лако већ се отеже као тесто. КАКВОЋА ПЕКМЕЗА За 100 кго. пекмеза потребно је 300 до 360 кгр. сирових шљива, према томе ла ли су вигае '"ш мање зреле. Међутим. не тре ба заборавити ла ће зоели'а ш^и ва увек дати пекмез далеко боље каквоће. Шећер је на^главниш састо.јак пекмеза по коме се оцењује не само његова каквоћа. већ знатно утиче и на што дуже чување про извода. Ако је пекмез јако разблажен, то јест није довољно укуван и саложи сувитие много воде, лако ће се и за коатко впе ме искварити услед по.јаве бући квасних гљивица, бактери.ја и лп. Сматра се да ће се на1'боље отпжати пекмез кош садржи 65% шећера. Међутим, у нашем пекмезу који се поави без додатка шећеоа поиродна количина шећ<>оа износи око 40°/о. Ипак. ако је такав пекмез добро укуван може се сачувати годину и вигае дана. Ол недовољно зрелих шљива лобита се пекмез отвопеније боје, киселог укуса и недовољно

сладак. Он се тешко кува, брзо се укисели и побуђави. Ако се претходно не издвоје труле и бу ђаве шљиве, пекмез добије непри.јатан мирис и укус, а исто тако је подложан брзом квару. ЧУВАЊЕ ПЕКМЕЗА Пошто се пекмез искува на горе наведени начин, казани се ски ну са ватре и оставе да се расхладе. Затим се пекмез сипа кашикама у бурад разне величине, која су обично од буковог дрвета. Бурад треба да су направљена од довољно јаких дуга и стег нута дрвеним или гвозденим обручима, ако је пекмез намењен за извоз или дужи пренос. Често се у оекудици већег броја казана пекмез сипа у бурад пре него што се потпуно расхлади. Да у том случају не би буре остало доста празно услед доцнијег расхлађивања и скупд>ања пекмеза, обично се пекмез најпре сипа до иоловине бурета, па се после бурад допуњује. Кад је буре испуњено, сам пек мез у њему, ако је добро укуван, залепи све пукотине, нарочито међу дугама, те се на тај начин избегава скоро сваки додир пекмеза са спољним ваздухом. Напротив, ако није довољно укуван те остане у житком стању, он цури између дуга, те се лако дешава да се укисели и побуђа. Поред тога спољни ваздух који лако продире у буре може такође да га брзо уквари.

Одзив на апелфонда српских привредника На апел Фонда српских привредника за школовање обдарене српске сеоске сиромашне деце почели су да се одазивају и привредници из унутрашњости. Тако су приложили чланови Удружења трговаца за Срез орашачки у Аранђеловцу и то: Тихомир Радовановић, трг. 2.000 дин.; Благоје Стојановић, трг. 200; Живомир Бошковић, кафеџ. 100; Аврам Дамњановић, трг. 200; Живко Никитовић, каф. 100; Живорад Матијашевић, трг. 200; Ми лован Катанић, трг. 200; Милорад Миловановић ,трг. 100; Коста М. Анић трг. С'00; Сеоскг здралствена задруга Аранђеловац 500; Живорад Божић, трг. 200; Аља Т Ђорђевић. кож. трг,. 500; Драгољуб Анд. Стојановић, трг. 500; Васа Стефановић, тог. 500; Милан Ломић, трг. 100; Милан Мичићевић. продавац нозина 50; Драгутин Јовановић, трг. 150; Алекса Кочмарук. тог. 200; Јустина Рајец, каф. 100; Божа Потровић. трг. 200; Душан Божић. трг. 100; Милан Кубуровић. хотелијср 500; Мирко Мпојановић, индусто. 500; Милутин Ћорђевић трг. 500; Ђур ђе Јеремић, трг. 200. Фонд овим путем поново апелује на све родољубе да се угледају на горње прилагаће. Прилози се могу слати на Фонд српских привредника за школовање обдарене српске сеоске сиромашне деце, Београд, Вла.јковићева број 5 или преко чековног рачуна Фонда код Погатанске штеччо нице бр. 62.931.

НА ДОМУ Недовршене грађевинске радо ве доврши. У колико то већ ниси урадио доврши тријерисање и запрашивање семена озимих стрних усева које ћеш сејати. Кречи све просторије у којима станујеш, Кувај пекмез од шљива и парадајза. Спремај зимницу. СТоку коју не можеш преко зиме исхранити продај или кољи. Храни што обилније стоку одређену за посек. КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Води рачуна о правилној исхрани и нези стоке. Док има паше истеруј стоку на пашу. Ако је паша слаба дај стоци ујутро и увече накошене луцерке или детелине, У суву сточну храну мешај лишће сточне репе. Постепено преводи стоку на исхра ну сувом храном. Штале и живинарник окречи; под, прозоре и остало оправи. Живинарник де %инфикуј палењем сумпора и окречи га. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Довршавај сетву озимих усева: пшенице, јечма, овса, граорице, грашка, ражи. Сетву обављај по могућству сејалицом, јер иа тај начин уштеђујеш семе, боље га распоређујеш у земљу, боље га затрпаваш, а што је нај ј -лавније обезбеђујеш бољу жет ву, Почетком месеца сеј луцерку и детелину, јер ћеш јесењом сетвом обезбедити 1 до 2 откоса више него ако их посејеш у пролеће. Довршавај сетву хељде и проса које си посејао као други усев. Вади шећерну и сточну репу. сточну репу трапи покривајући је слојем земље од 30 до 40 сантиметара. Луцерку и детелину коси и суши. у ПОВРТЊАКУ Прнкупљај семе од поврћа. Довршавај сађење и расађиваи>е салате, лука, и јагода. Сеци купус за зимску потрошњу. у ВИНОГРАДУ и ПОДРУМУ Почни бербу грожђа. Стоне сорте грожђа које имају дебелу опну стављзј у чисту и суву струготину да би их што дуже сачувао. Вади калемове из прпоришта, клзсирај, везуј у снопове и трапи у умерено влажан песак у подруму или напољу. Орезуј дивљу лозу и поступи с њом на исти начин као и са калемовима. Отачи ширу за справљање белог вина. У комину долиј воде, па је пеци или прави комињак. Подрум чешће обилази, прегледај и проветравај. НА ПЧЕЛАРНИКУ Довршавај узимљавање кошница. Склањај их у суве и заклоњене просторије. Сужааај лета и око пчеларника сеј фвцелију .