Српски народ

ж НЕДЕЈБНИ ЛИСТ Бр. 39. '/(? Год. II Београд, 16 октобра 1943 1 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

ггоштарииа плаћена у готову

РЛСКИ

ш

ЕНГЛЕСНА БЕЗ МАСНЕ „Мишљење Епглеза, да је Неначка изазвала рат да би дошла до светске хегемоније не одговара стварности". Ово сензационално приз)нање не потиче из неког малог енглеског провинцијалног лпста који би се тиме најтеже огрешио против основне тезе тж. „Уједињених нација" —, већ из последњег броја енглеског часописа Мјпе1е1еп(ћ Сеп(егу апб АГ(е, једног публицистичког ортана од по литичког значаја. Отворено и јасно овде се каже, да Енглеска, није из до сада изнетих разлога, ради Данцига, објавила рат Немачкој, већ из разлога, што је Немачка покушала да учврсти своја животна права у Европи. По енглеском назору свака европска сила, која се огреши о столетно енглеско начело „равнотеже снага у Европи", постаје без даљег противником Енглеске. Сва воља и залагање ;а миром Вође Рајха, није ту могла ништа изменити. Потпуно је свеједно какав политички режим у једној земљи постоји, када је у питању руше■ ње „равнотеже". То „одржање равнотеже снага" иде изнад свих других расуђивања. Када би Немачка променила свој режим, то ипак не би био разлог, мењању услова предвиђених за мир. Тај мир морао би одговарати „вечитој стварности европске ситуације", и не би се обазирао на „поЈаве, као што су фашизам, социјализам, националсоцијализам или комунизам". ,ЈРадије једна Немачка са диктатуром, која није сувише јака, него једна сувише јака либерална Немачка". Последњи догађаји у Италији су исто тако очигледни, као они из године 1918, допуњени овим новим писменим признањем, наново указују на стварну позадину енглеске политике. Непријатељи Немачке знају, да националсоцијалистичка народна држава има огромну снагу и посто'Цаност, ради чега се боре против ње. Не зато, због националсоцијализма као таквог већ зато што је он Немачкој осигурао животну снагу. Дакле, није у питању режим једне државе, као што је то енглеска пропаганда увек тврдила и истицала. У питању је уништење једног противника који је себи дозволио, да изгради сопотвену државу, независност, сигурност и сопствени социјализам. То је био разлог објави рата почетком септембра 1939,

ГенеролСимоваЛ

Одговорност генерала Симо• вића у догађајима који су до• вели до рата и пропасти Југославије довољно је утврђена из већ познатих чињеница. Ми смо, међутим, сада у могућности да нашој јавности пружимо нове до сада непознате доказе о кривици овога човека и о његовој кобној улози У слому наше државе и рушењу наших великих народних тековина. По успешно извршеном државном удару, у ноћи између 26 и 27 марта 1941', генерал Симовић, добро знајуЈни какве ве тешке последице имати тај догађај по мир на Балкану, покушао је пошто пото да добије у времену. То му је требало из двојаких разлога, с једне стране да би могао спровести мобилизацију и концентрацију југословенске војске, а с друге стране да би омогућио англо-америчкој дипломатији да увуче још коју државу у рат противу Немачке и њених савезника. Зато је по Симовићевом налогу министар спољних послова др Нинчић већ неколико сати по извршеном пучу, 27 марта

Н Д П И С П 0

ЋОРЋЕ ПЕРЖЋ шеф Српске државне пропаганде

X

ујутру, уверавао немачког сланика фон Херена у мирољ бивост нове југословенске владе, настојећи да настали преокрет прикаже као унутрашњу ствар југословенске државе. Али, немачки дипломата нијв се дао обманути. Догађаји који су се тада одигравали и сувише су гласно демантовали речи југословенског министра спољних послова да би се могло поверовати у добре намере нових управљача Југославије. Чим га је министар др Нинчић известио о свом разговору са немачким дипломатом, генералу Симовићу је постало јасно да се код Немаца не може олако повратити поколебано поверење, и да ту нису довољне речи, већ дела и докази. Он се онда, по савету свога пријатеља енглеског посланика Кампбела, обраћа другом члану Осовине — Италији, рачунају&и

да ће ту имати више среће. И већ у суботу, 29 марта, дошло је до првог састанка генерала Симовића са италијанским послаником Мамелием. Генерал Симовић и посланик Мамели Генерал Симовић је на овоме састанку уверавао италијанског дипломату у своје симпатије према Италији, говорио о потреби добрих односа између две јадранске сусетке, као и о томе да он и његова влада не желе да напусте волитику мира. Италијански посланик се држао веома хладно, избегавају&и да на ове изливе неочекиваних симпатија према његовој земљи одговори друкчије до обећањем да ће о свему што је чуо известити своју владу. Два дана доцније, 31 марта, генерал Симовић, свакако у договору са својим англосаксонским

ШМКА МАРШАЛА БАДСЉА

Догађаји у Италији после 25 јула ове године, издајство маршала Бадоља, уклонили су застор ћутања о многим догађајима и чињеницама, према којима се раније имало обзира. Није важно указати на италијанско издајство из године 1915. Познато је, да италијанска војска у прошлом светском рату, пре свега њен командни кадар, није био на достојној висини. После пораза италијанских арми. ја у простору Флич—Толмајн (битци код Капорета), Италија се нашла на рубу пропасти. Фашизам је после прошлог светског рата, повео Италију напретку на свима областима јавног и приватног живота, спровео преображај, који није остао без утицаја и на во.јску. Не само да је наоружаше и обука војске, изванредно побољшана и појачана, фаглизам је пре свега покушао ч да италијанској војсци удахне нов војнички дух. Операције у Шпанији и Абисинији, пред избијање садашњег рата, показале су, да се вредност италијанског војника знатно побољшала. иако се није могло сакрити, да виши италијански командни калар није учинио исти напредак. То се догодило делимијтно пре свега, кривицом бившег гаефа генералштаба Бадоља, да итадијански офипир није схва тио свој војнички позив и дужности озбиљно, као што је то био случа.! код немачког војника. Несумњиво, да је многи италијански официр био способан за' смела јуначка лела, али то су били појединци. Уколико де оЉи цир добијао виши чин, утолико

Је војништво долазило мање до изражаја, а са тиме и повећана наклоност интригама и политизирању. Да је то ишло на уштрб висине војничког позива, лако је објашњиво. Све то довело је делимично дс судбоносних попуштања у војним операцијама, како у Африци, тако и на Сицилији. Борци немачког афричког корпуса, који су се борили са италијанским војницима раме уз раме,_у-_. мели су да цене пожртвов.аност својих италијанских другова. Борбе код Тобрука показале су, да је италијански пешак и војник оклопних јединица, под енергичним и сигурним воћством, пстпуно испунио своју дужност. Али се не да више затајити, да је италијанско воћство чшшло погрешке, ради којих .је много. крви узалудно проливено. Кукавичко држање појединих офиаира и генерала неда се прикрити појединачким херсизмом и јунаштвом других. Генералфелдмаршал Ромел, чија је заслугз' за победе у АФрипи,, имао је небројене тешкоће. ради дпжања италијанског воћства. Дужим тра.јањем рата квалитативни резултати нису постојали јачим, већ слабијим. Учестало подбаиивање италијанских официра, багп под утицајем Бадољевог система, имало (е свој узрок, не само V слабом схватању дужности, већ пре свега због невонтичког дожања оФинипа око Бадоља. Када се у доцнишм временима' буде писала историја бопби у Албаниш. против грчке војске прочи-ваће

се многа страница херојских подвига италијанских војника, али истовремено и многи докази кукавичлука и издајства италијанских команданата. У борбама на Сицилији, где су немачке трупе носиле цео терет, италијански официр није одговорио постављеним задацима, ни као официр а још мање као савезник. Свуда где је пружен огорчен отпор, пружен је од не.мачких јединица, док је већи.на ихалијанских формацнја напуштала положаје без борбе, или по наредби — у духу Бадољевих официра — чак и пребегавала непријатељу. Поред копнене војске изазвала је из истих разлога велико разочарење и италијанск-а кралзевска ратна морнарица. Ма да ,је располагала одличним ратним бподовима, није дала никаквих резултата. Бојни бродови, понос једие флоте, нису добили Ниједну битку. Само италијанске родморнице и јуришни чамии. у којима је могао да доће до изр.аза елан појединаца, показали су очекиване резултате. И ваздухопловство, које је пред изби.јање рата било понос италијанске војске, разочарало је такође. У једном доннијем времену, изнеће се јавности резултати историских испитивања, која ће правилно оценити ратничка дела не.мачких и италијаиских војника на заједничким бојиштима, и правилно обележити удео у ус : пе.ху и неуспеху. ~ —

пријатељима, тражи нов састанак с италијанским послаником, који је и одржан тога дана пре подне. На овом другом састанку генерал Симовић иступа отвореније, трудећи се да своме саговорнику улије што више поверења. Он изјављује посланику Мамелиу же. љу југословенске владе да Италија посредује у отклањању тешкоћа насталих између Београда и Берлина, додају^и да је спреман да у томе циљу пошаље у Рим потпретседника владе Слободана Јовановића, који би у име Југославије разговарао са одговорним чиниоцима Италије. Посланик Мамели примио је к знању овај предлог генерала Симовића, изјављујући да ће о томе одмах из в^стити своју владу. Сутрадан је, међутим, посланик Мамели саопштио генералу Симовићу да му је из Рима јављено да се предлог југословенске владе не може одмах узети у расматрање, потто су итапијанс^и водећи кругови заузети посетом јапанског министра спољних послова Мацуоке, који је тих дана боравио у италијанској престоници, али да ће одговор уследити у најкраћем року. И заиста већ сутрадан, у среду 2 априла око подне, посланик Мамели извештава генерала Симовића да је на његов предлог стигао одговор из Рима и да би он желео да га у вези са тим посети. Генерал Симовић јо о овоме известио најважније чланове своје владе, па је на предлог министра др Ниичића решено да претстојећем састанку са италијанским послаником присуствују сем генерала Симовића и др Нинчића још и потпретседник вла де Слободан Јовановић и министри Милош Трифуновић и Милан Грол. Тај састанак је одржан истога дана после подне око 6 часова у Претседништву југословенске владе. Италијански дипломата био је не мало изненађен када је поред генерала Симовића угледао још четири члана његове владз, јер није уобичајено да се тако деликатни диплодлатски ргсгог.т-ч воде у ширем кругу. Пошто су измењени поздрави, посланик АЛамели је изјавио присутнима да је итапијанека влгда готова да посредује у откпањању тешкећа између Немачке и Југослгвије, под условом да {угоеловенсиа впвда гг— ■ ку пекгарацију у иојој 6и се имало сбравити да ће Југоспавија, еаобразио духу београдеиог пакта из године 1937 и италијансио - југословенсиог