Српски народ

СРПСКИ ДОЕРОВОЉАЦ

ИСПРЕД КОСМАЗСКИХ ВРЛЕТИ

Комунистички бандити, од стране бољшевичко - јеврејских сила опуномоћени ,,душебрижници" навдег народа, после протеривања и уништења у 1941 години, поново покушавају местимично да поремете ред и мир, да изазову нове. жртве и заведу страховладу по питомим српским селима и мирним градовима. У космајском и околним срезовима где су комунистички „родољуби" узнемиривали сеоски живаљ убиствима, пљачком, насил 3 има и другим, српском нар >ду исувише добро познатим облицима бољшевичког „ослобђђавак>а", где; би по њиховом рачуну крст требало да уступк место петокракој звезди, а породица, слава и имовина рушилачком разврату, — у току прошле и ове недеље, као прву акцију после преузимања команде од стране претседника српске владе армиског генерала Милана Ђ, Недића, српски добровољци извршили су обухватну акцију чишћења и обезбеђења животних услова нау роду гореспоменутих крајева.

Добровољц« о5аз5зђују жизотн© услозе српским сељацима

лаким оружјем, сада учествуЈУ и ј т&жа, нова оружја. Кад би људЈ ско око са висине од нзколикб десетина хиљада метара било у стању да погледом обухвати све јединице које се крећу напред, онда би пред собом имало слику једЈјог ланчаног круга, свуда добро повезаног, са деловима који се провлаче долинама, потоцима са стр^им обалама, издижу опет на висове да би мало даље поново утонуди У шумовитим планинским котлинама. Један л<иви ланац од хиљада бораца, ношених чврстом решеношћу да кроз своју жртву можда у последњој борби допринесу опстанку читавог српског народа, — сваког дана и сваког часа постајао је све' ужи, а растојање између бораца све мање и све смртоиосније за сваког оног који ради за „друга Тита"„. • Дејство добровољаца постчгло је Добре резултате. И овом приликом народ се могао недвосми-

Дејство је обављено према у. напред, до у танчине израђеном оперативном плану, Поред искуства из двогодишњих борби, водило се рачуна исто тако о сваком брегу и дрлини која би могла послужити комунистима за склањање испред праведне пресуде коју у имђ српског народа народним непријатељима додељују добровољци. Кроз јутарњу сумаглицу, док ] сеоским путељком од.мичу кола ] из којих се оцртава силуета плуга, дуге колоне крећу се према аостављеним цилЈввима. У стрељачком строју, са четири стране, још одмах пошто је минула поноћ, надиру добровољачки батаљони. Уз пешаке, наоружане

Ликови добровољачких старешина МАРИСАВ ПЕТРОВИИ командант Другог батаљона (Наставак са 7-м* стране) је дао духовну сиагу мојим друговима и мени и водио нас из победе у победу до дриашњег даиа. Све успехе у борби са бандитима при^ нпсујем вол.и Онсга \ когд смо моји другови и ја чврсто всровали и уверењу да од наше борбе зависи опстанак Српства. То уверење нцси мене и моје другове и данас. Борећи се с том вером, многи другови посејалл су своје кости и пролили гзо ју крв по целој територи,,и данашње Србије. Верујем у Божју промисао која ће добровољачку мисао довести до коначне победе." То су речи једног добровољачког старешине пониклог из здраве народне средине, чији светли пример даје пуно подршке нади, да +>е из народне средине изаки ново вођство српског државног живота, вођство домаћина и јунака, које ће створити државу домавинског лика и светла образа аред целим светом. Б. Борчић

слено н довољно убедљиво уверити са каквом снагом данас располаже Србија. Појава добровољаца, ведрих и расположених, спремних на пожртвовану борбу, без обзира на тешкоће, хладноћу и опасности, била је, уствари, једна изванредца демонстрација Нове Србије која се рађа, нове српске војск« као залоге' боље будућности и сретнијих дана српском народу у свима крајевима.

Касно у ноћи,, по доласку у селр Сц)јник испред космај<;1<их врлети, почиње срдичан разгов -'р са сељацима. У тескобној собиЦЈ1, док при светлости трептаве лампе команд'ант једног батаљона прима заповест, седи Солунац, Јунак са Цера, прича: — Никада мико паметан није ии ишао за комупистима. Још 1941 године, устали су многи од нас Па и ја, овако стар!... Е, али сада није тако. Дошли однекуд преко Саве и где наиђу, тевдко | селу... • Ко зна како изгледа бољшевичко-партизаиска стварност, тај уме да цени заштиту од комуни' ста. Још од пре две године у селима живи успомена на парти| зански терор као на нешто нај| страшније. И као што је пред I совјетским трупама становништво купило најнужније ствари, ';ао што су тада људи, жсне, деца и старци грабили да се скло-

не испред јеврејске освете, и на,ши сељаци су узмицали из оних села где је поново размахнула коса смрти у рукама Титових бандита. Из удаљенијег села испод самог Космаја, у варошицу Младеновац склонио се један че» стити сеоски домаћин. Од свега понео ја са собом само једну слику. Јединца сина, једног кршног младића који у рукама данас у Србији чврсто држи пуш-

ку, послао је у добровољце. И сада, узмичући од сигурне смрти и освете, рн Је понео и на празном зиду једног скромног собичка у Младеновцу, закуцао слику сина-добровољца... — Знао сам ја да они неће дуго — прича од двојици добровољаца. И сада када видим -овде вас, као да и мој син сада са вама доноси мир и безбеднос т .. Сељак-избеглица, >1&век који Ј 'е

начисто да не може погнути главу преД* бољшевичко-пробисветским насртајима, дирнут је овим сусретом. У очима су склизнуле сузе радоснице. Поцрнелом, жи-. лама испреплетаном руком, пре* лази преко блузе једног добровољца, милује крст светог Ђор' ђа, добровољачког заштитника, и гласом, сада сасвим промуклим и дрхтавим, са пуно напора узвикује: — Бог вас благословио!... Лазар М. Чолић

Они остају у Србији..

Крајем новембра и у току децембра месеца 1942 године, око четрдесет студената-добровољаца, који су се истакли међу најбољим и најхрабријим у борби за одбрану Српства од најезде комунистичких банди, полазили су на сгудије у Немачку. У разна места: Берлин, Беч, Хајделберг и друге немачке универзитетске центре. Делом као стипендисти српске, а делом као стипендисти немачке владе, која им је преко разних својих фондова за школовање страних студената V Немачкој, омогућила да наставе сво.је започете студије, како би касније могли да користе сво;ој отаџбини, за њено добро и њен процват. Од тог времена прошло је годину дана. После једногодишњих студија, студенти-добровс.љии вратили СУ се у отаџбину, да би у њој провели школске ферије, Али, не у топлој постел>и и без физичких брига и напора, већ, како се и очекивало од њих, поново у добровољачким редовима. у ко .шма су од првих дана борби 1941 године дали доказа азоје високе националне свести. Очекивања су се остварила, Одмах после доласка са студија, оии су се сви заједно ставили на расположење добровољачко.ј квманди ,да би их ова распоредила на нове дужности. У овом погледу нико од њих није тражио, никакве привилегије нити повластице што се тиче места и дужности, на којима ће бити. Одлазили су онамо где су их слали и од првих дана, са пушком у руци, крстарили су са другим добровољцима, дуж и попреко Србије, чувајући је од њених злотвора и упропаститеља... А затим, у овој двомесечној борби, студенти-добровол^ци дали су и своје жртве, Двојица од њих положили су своје животе на олтар отаџбине. Пре кратког времена из њихових редова,. пали су од злочиначке руке сту-

Добровољачке колоне крећу се према Космају (Фото: Арх. В. от. С .Д К >

денти-добровољци Срба Павловић и Драгослав Костић.

Школске ферије су прошле. Ст у деитима-добровољцИма понсво је дошло време , да пођу на своје студи.је у Немачку. Вратили су се у Београд, да би из њега пошли заједно. Тако су мислили њихови претпостављени, у таквом су убеђењу живели и њихови другови добровољци, који су се срдачно и топло опраштали с њима на растанку. Али, студенти-добровољци су дош једвом показали колико јуначко срце би.је у њиховим грудима, колико самопрегора И пожртвовања носе у себи, када је отаџбини потребна њихова помоћ. Јер исто онако, као што су једногласно решили ,после повратка из Немачке, да пођу у добровољачке редове .исто тако једногласно су изјавили жедгу да не. одлазе ,из Србије, све дотле док јој буду потребни. Док и својим снагама не припомогну њеном јачању и снажењу,. како .би сигурним кораком пошла новој и светлијој будућности. Њихов предлог су прихватили, а њихова радост због тога била је велика... Али, студенти-добровољци ових дана ипак одлазе у Иемачку. Неки су већ и отишли, док ће други то учинити ових дана. Одлазе да уреде своје питање и донесу своје ствари, које су тамо оставили, верујући при поласку да ће с:е вратити да продуже школовање. Одлазе. уједно, да поздраве оне огромне универзитетске зграде и дворане, у којима су провели једну-школску годину, у којима су међу толиким страним студентима, били до- > стојни претставници свога народа. Да се поздраве и са својим познаницима и познаиицама, код којих су стекли велике симпатије, али од којих ће се, као и од првих, тешко растати. 'Го сви они изјављују на сваком. кораку. Али: — За све то има времепа. каже нам добровољац Јован Јовић, студ. права. из. груие сту-. дената који су прексиноћ отпу-' товали У Немачку на двадесетак ! дана, — и за студије и за удо\ бан живот има времена. Ми смо потребни овде у Србији, да с нашим друговима заједнички наставимо борбу, да с њима заје] днички делнмо и зро и добро %све тешкоће и неудобности Ми остајемо у Србији ,.јер смо као Срби — Србији и српском народу данас потребни... Један други добровољац, Момчило Кнежевић, студент технике, допунио је речи свога предговорника. када смо се растајали: „А исто тако не желимо да себи спремамо каријеру. издржавајући се од новца, који наши другори плаћају сво.јом крвљу. Ово су речи нашег поГинулог Спбе и ми им остајемо верни, Ми ћемо остати у Србији. . Све док будемо потребни Даћемо ако треба и животе за њу. Као и остали наши другови!" Студенти-добровољци оста.ју у Србији. Ране њихове домовине још нису зарасле, а они ће их видати до последњег даха свога младалачког и градилачког жнвота. Н. Л