Српски народ

П г

Пешприна аааћена у »втаац

РПСКИ

г

/99

НЕДЕЖНИ ЛИСТ

Бр, 5

Год. 1У

Београд, 29 јануара 1944

ПРИМЕРАК

ДИНАРА

АНТИКОМУНИСТИЧКИ ФРОНТ СРБА

Српски народ повео је крсташку во.јну против бољшевика у шеговим крајевим^а. Ту борбу он води са старим еланом јунака из 1912 године, али са далеко већим огорчењем него што је то био случај у ма ком добу његове историје. На све стране праште српске пушке и уништавају комунисте. који су. од свих од.кика које красе људско биће задржали још само човечи .ш облик. Срби се боре са .јуначким традицијама својих предака полетно и храбро, али не можемо крити. да их у тој борби гони и неутољива мржња према свему што је комунистичко. Томе има јаких разлога Ко.ш у потпуности оправдавају. њихово држање и начин борбе. Одвратност орпског народа до лази и због комунистичких начела и догми. ко.је су у суштој противности са његовим традиИшама и васпитањем. Вера у Бога, највећи је покретач сваког рада и свих стремљења у српском народу. Србин се моли Богу кад уетане после умивања.

моли се пред спавање кад хоће да легне. Он ни један посао не отпочиње а да се не прекрсти и помене Бога. У најтежим искушењима, његова једина нада у спас, лежи у Богу, коме се за помоћ усрдно обраћа. Србин велича Бога у срећи и несрећи, са њим је блиско везан и не разлучзн. То Провићење које је за њега на.јвећа светиња, упели су се одроћени људи да га упрљају и изблате. а за тим потпуно униште. Храмове где се он окупља у празничном руву и узноси топле молитве у братској заједници, претворил« су бољшевици у коњске штале, а светиње храма полупали и оскрнавили. Бога су исмејали. а олтаре загадили животињским и сатанским ликовима. Црквенослужитеље ко.ји су увек народу били добри пастири и саветници уби.јали су. мучећи их до последњег даха, док су са звоника односили звона, која су вернике позивала на молитве и опомињала их да V њиховом раду и живљењу не падну у грех.

Ту најчнетију и узвишену савест човека. Бога. наружилн су н уништили бољшевици да би уништили и савест у човека, јер је само тако могао да постане њихово послушно оруће. Кад су му уништили Бога, онда су му уништили и брачну заједницу, уништили вечно пријатељство брачних друговз. његову другу светињу, која га човеком чинила. Уништили су за то, да га лише непосредне потпоре и подршке како би се осетио усзмљен, јер је онда лакше, да буде њихов. Уништили су му за то, да би га лишили једног задовољства, које га крепи у раду и вери да не малакше, да му се живот учини мио. Уништили су брачну за.једницу и човека спустили на ниво скота, јер к код животиња посто.ш брачна заједница. Мужјак код животиња чува своју женку и врло често себе жртвује у одбрани ње. То комунисти нису смели оставити разумном човеку, јер бч поомзшили циљ и пропаст бољшевичке науке би била ускорена.

ИЗГРАШАЊЕ Н08Е СРБИЈЕ 1 »44 ГОДИНИ За ереву српског народа и за његову бољу будућност продужиНу изграГЈивање Нове Србијв и у 1944 години с вером у Бога и уз помоћ свих Срба на овим основама: У њој, у Новој Србијм, у буду&е неће господарити груба сила, него правда и људскн савест. Не&у да у Новој Србији више впада пушка, бомба и кама, него наш ржнитељ плут и најшира утакмица у раду, и то у даноноћном раду. Доста је било насилника, силеџија и пустахија разних врста, који су под разним паролама и изговором терорисали мирни и радни српски народ, угрожавали му мир нв дому и на њиви и навлачили на њега толике несреће. Учкнићу све, употребићу сва сретства да ред и законитост буде поштован од свију Срба и казнићу немилосрдно све нарушиоце ма ко они били и ма где се нала8ИПИ, , У Новој Србији нема места за самозољце и нвсилнике, већ само за поштене и радне фађане, који у поштовању закона виде свој идеал, а у неуморном стваралачко1** раду највиши национални закон. У Новрј Србији неће бити места ни за нераднике, ко'и живе од туђег зноја, док толики поштени Срби, док толика српска деца немају најнужнијег и таворе у немабитини да би се другима преливало. У Новој Србији нећу да наш идеал буде смрт него живот, који мора да се цени и поштује као највиша вредност. Ми смо дали много жртава и зато свака кап српске крви мора да буде света свакоме и ниједна срнска глава не сме да падне узалуд. Штедња српске крви и српских живота мора бити главни циљ настојања свих родољубивих Срба, јер без бујне и здраве биолошке основе би^емо сведени на животарење, остаћемо као сува грана. Зато ћу настојавати свима сретствима да стваралачко и градитељско у нашем народу испољи се у свима правцима националног и државног живота, како на културном тако и на духовном пољу. Нећу допустити да у српској Отаџбини долазе до изражаја негативни, рушилачки утицаји како с поља тако и изнутра, као наслеђе једне неславне прошлости. Само наше расие врлине и светле традиције, наша патријархалност и наша висока народна етика морају доћи до изражаја у нашем будућем животу. Сви моји напори уперени су да постигнем овај идеал, да повратим углед старој српској честитоети и да Нова Србија буде Отаџбина рада и поштења, добро организована држава, савремена земља благостања и напретка. Сваки прави српски родољуб треба да ма помогне у овим мојим напорима на епаеавању српског народа м изграђивању Нове Србије. Дужност је свакога Србина да семе ових животворних идеала развејава на све четири стране Српства, Јер само из њега може понићи срећа васколиког српсхог народа, па и целога човечанства, а никако из крви, рушевина и убијања. Иако сам војник, ја српском народу доносим маслинову гранчицу. У миру, реду, раду и братској слози је наш спас и наша боља будућноСт. Живела Ноеа Србија! Живео српеки народ! Армијеки генерал МИЛАН Ђ. НЕДИТ. претседник Српске владе („Српски календар" за 1944 доноси горњи чланак претседника Српеке владе генерала М. Недића).

Па ипак, свет се морао и даље обнављати. Ту су бољшевици пружили људима једну концесију, дали су им колективни брак, али су их лишили законите деце. Они су се увек трудили да човека понизе више и од животиње. Док је животиња-женка имала право да своле младунче до.ји, чува и подиже, дотле су то право оспорили ма.јки. Бољшевици једноставно одузимају новорсђенче стављају га у специ.јалне институте где га подижу бољ. шевички чиновници и послуга. А шта се ради са ма.јкама новорођенчета? Оне се као краве музу, одузима им се млеко и доставља институту, где се ставља у бочице и тако даје деци. без обзира чије је дете и чије је млеко. Ова.ј бездушни и животињски систем има ту циљ, да дете нема оца ни мајке, да нема отаџбине, како би се даљим васпитањем припремило за бољшевичког граћанина, ко.ш ће немилостиво убијати и сво.је родитеље. Српски народ требало |е да прими ова Новачења. да би постао добар бољшевик. Један народ У коме има безброј књига написаних о љубави мајке према своме чеду, један народ где су песници писали божанске песме опевајући мајчину љубав, бригу, весеље или жалост за својим дететом. То српски народ ни кад не би допустио и пре би га нестало са лица земље, него што би се спустио на ниво бољшевич ких скотова. Деца у нас су понос родитељске куће. највеће благо човеку. највећа радост и ако и наЈвећа брига. Ком^/нистичка идеологија ни.је се з'/уставила само на овим апсурдиостима, она је ишла све даље и даље. Ми наводимо само оно, што је уо громно.ј опречности са животом и врлинама српског народа. Бољшевизам жели да уништи огњиште домаћина и човека. Огњиште које Србин сма тра, такоће, за једну од највећих светиња. Бољшевици уводе парове у за.једничке станове, па чак и у заједничке собе. те на та.ј начин колективизира.ју брак. Србин се јежи на +е бољшевичке могућности и дубоко их презире. Србин реће вели да оженим сина или удам дево.јку, он у жељи да испољи своју љубав према огњишгу радије каже да окућим сина. да удомим кћер. Огњиште у његовим очима највећа је светиња. јер она скрива нај интимнији живот његових на.јмилијих. Тражити од њега да тај живот одголити свету био би злочин. Напослетку. поред осталог. комунизам жели да одузме земљу земљораднику. да је колективизира, а да од домаћина створи работника у колхозу или државно.ј фарми. Ко познаје огромну љубав нашег сељака према земљи. тај може да мисли колико огорчења се усадило у душу тог земљорадника при самој помисли, да га ко може насилно раставити од прадедовске земље. Као што сељаку одузима земљу, тако исто, комунизам уништава приватну сво.шну сваком граћанину и своди га на обичан колектив. Под таквим условима, Србин не само што не прихвата бољшевичке идеје, него их презире и мрзи из ду&ине" (&0је

ше. Зато је смртни иепријате* комуиизму и комунистима у нашој земљн. Може се онда замислити какве су све духовне, материјалне и интелектуалне проиалице у редовима наших бо*>шевика, кад их у свему нема нн 2°/» од укупног броја белосветског ологаа у Србији! Зато је Србииу било лако да створи антикомунистички фронт у Срби.ш. зато цео српски народ благосиља јуначке српске мишице V борби противу комунистичке немани и довикује својим храбрим синовима: удрите. посветила вам се_ „с-гг

„НАЗГОРЕ ЗЕ ПРОШЛО"... Српски народ се освестио. Пре стало је лутање. Комунистичка куга је сјединила српски нарол, отворила иу очи, показала му ко је пријатељ а ко непријатељ. „Петоколонаши" су постали оно што су у ствари: храбри борци против комунистичке немани. Спас Спрства је њихова једина мисао, њихов идеал коме са смешхом на лицу приносе своје жи« воте. Бескомпромисна борба, бити или не бити — то нису фразе. Свакидашње жртве најбоље српске омладине су доказ за то. Напред. Увек напред. То је императив њиховог живота, који они као сенка прате. Ништа их не може поколебати. Осећај да за њима лежи цели српски народ даје им потстрека, даје им дивовску снагу. То је нова српска легенда. То је почетак нове срп• ске историје. За будуће генерације то ће бити српски крсташки рат. Народ на рубу пропасти, изгубљен, обезглављен унутрашњим борбама а побеђен споља го је српски народ. И за мало његова би историја била завршена. Али то су крсташи. Храбра српска омладина, од Србина вођена, иде напред. Увек напред. Следи тај једини императив свога живота. И гине. Много. Али зна зашто. Спасава српски народ. Изгинуће стотинама и хиљадама али српски народ ће постојати. А они су темељ и почетак нове српске историје.